NOCAS MI SRCE PATI

Kada porasteš veća od lutke,
veća od stolice, od pidžame,
kada detinjstvo napustiš ćutke
i stanes s mamom rame uz rame...

Kada porasteš veća od škole
i od školica na trotoaru,
kada 'Nena i Aca se vole'
počne da bledi u spomenaru...

Kada porasteš od neba veća,
prevrni zvezdana jata daleka!
Negde u njima krije se sreća
koja samo na tebe čeka...

Dragana Konstantinović

Možda tu ljepotu
kojom živim sada
u nekom životu
prosanjah
nekada
i ona me stiže
sad
u mimogredu
u ovom životu
ko zna kom po redu.


Možda baš ovako
i baš ovoliko
stajao sam davno
pred tom istom slikom
ne sluteći da će
ona jednog dana
izaći da živi
izvan svoga rama

Vito Nikolić

Sve neko kucka ti'o
Na okno srca mog,
Ko citira drhti glas mio
Pun zlata zorinog.

Slavuj! Šta tražiš druže?
Meseca sedefni sjaj?
Proleća zvezde i ruže?
Srebrni potok i gaj?

O, beži, beži, moj znanče,
Jer ovde zime je kut
Sve moje cvetne naranče
Vihor je pokido ljut.

Sve je tu pusto, i sve je
Vrtove pokrio led
Svrh šedrvana sneg veje,
I dršće jorgovan bled.

Vojislav Ilić

"Otvori srce da ljubav udje
kuca ti na vratima
koga briga sto je bilo juce
smesi ti se sudbina"

Ulice tvojih pogleda
Nemaju kraja
Laste iz tvojih zenica
Na jug se sele
Sa jasika u grudima tvojim
Lišće ne opada
Na nebu tvojih reči
Sunce ne zalazi

Vasko Popa

Fifi, gledaj pravo!
Fifi, digni rep!
Fifi, pazi drvo!
Fifi, nisi slep!
Fifi, mašnu pazi!
Fifi, lepo gazi!
Fifi, to ne njuši!
Fifi, gore uši!
Fifi, jezik niže!
Fifi, hodi bliže!
Fifi, ne prkosi!
Fifi, ti znaš ko si!
Fifi, ne skakući!
Fifi, sad ćeš kući!

Tako Fifi živi
na uzici od svile,
sa noktima lila
s mašnicom od tila.

Tako žena stara
sa njim razgovara.
Tako ovaj čas
prođoše kraj nas.

Dragan LUKIĆ

До свиданья, друг мой, до свиданья.
Милый мой, ты у меня в груди.
Предназначенное расставанье
Обещает встречу впереди.

До свиданья, друг мой, без руки, без слова,
Не грусти и не печаль бровей, -
В этой жизни умирать не ново,
Но и жить, конечно, не новей.

****************************

Dovidjenja, druže, dovidjenja...

Dovidjenja, druže, dovidjenja!
U životu ima mnogo zla,
svaki korak,
prati nova patnja,
na ovom svetu,
sreće nemam ja.


Dovidjenja! Tiho gasnu sveće,
pred moj put
u mrak i večni san.
Čitav život čekah malo sreće,
al' u noći ipak ostah sam...

Dovidjenja, bez stiska, bez reči!
Čemu bol i vrelih suza žar?
Za nas nije nista novo mreti,
ni sam život nije nova stvar...

Slusala Vesna mladjanog Eru
kako slajfuje svoju banderu
Pa resi i ona da skine muku
i odmah gurnu u gace ruku

Kamermani njenu tajnu otkrise
i farmerima odmah dojavise
u sobu pozurite Vesna onanise

Vesna se mazi,misli na Eru
i njegovu debelu i besnu keru
farmerima kaze vi ste boranija
zovite me od danas ONANIJA

Nikad nemoj da se vraćaš
kad već jednom u svet krećeš.
Nemoj da mi nešto petljaš.
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
I ja bežim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
Šta ti znači staro sunce,
stare staze,
stari prag?
To je ono za čim može da se pati.
To je ono čemu možeš srce dati.
Al' ako se ikad vratiš
- moraš znati:
tu ćeš stati.
I ostati.

Mika Antić

Znaš li da je nebo ovih dana
razotkrilo svoj plašt
a tvoga lika nema
samo poezija neka
u sitne sate truje zoru

Neću ti pričati o stvarima
koje znaš
neću ni o čemu ne znaš
to ne menja stvar

Ljubav je kad gore ubereš
cvet
a onda ga dole posadiš
kad je proleće
i pustiš da svoj odživi vek
i ja puštam
zemlju da učini svoje
pa neka nebo promeni boje
zauvek.

Nevena Ugrenović -Iskrica

Домаћин човек


Нисам ти ја, брале, човек за те ствари!
Мислим, швалерација, и тако то,
Ја сам домаћин човек!
Данашње жене воле мазне и намирисане
ко оне, Боже ме прости,
а ја и неокупан легнем!
додуше, само кад је сезона
и не у кревет него у сено
да ујутру не губим време.

*
Нисам ти ја, брале,човек за те ствари.
Мислим, политика и тако то.
Ја сам рођен да рмбам
од сванућа до касно у ноћ
и да у небо гледам
да ми киша не сјебе труд.
Ја сам домаћин човек
код мене празна слама под стоку иде
немам кад да је, изнова, млатим
ко ови, Боже ме прости.

*
Нисам ти ја, брале, човек за те ствари.
да лажем, крадем и тако то.
Ја сам домаћин човек
прво држави дам што је њено
порез, прирез и све што тражи
и нема везе што је све мања
а ових, Боже ме прости,
џаболебоња на њеном јаслу
из дана у дан све више има
док ја за њиву раднике тражим.

*
Нисам ти ја, брале, човек за те ствари
секс, дрога и рокенрол
Ја сам домаћин човек .
Новине немам кад да читам
а телевизор, Боже ме прости
лупа глупости!!
Да не кажем не зна шта прича.
Све вести чујем кад падне ноћ
а ја одем пред задругу
и попијем једно, два, три пива
што каже народ, ладна ко змиче.

*
Ја сам ти, брале за поштен живот
што би се рекло, за данас, глуп.
Онај што не да на своје
али и једнако поштује туђе.
Нисам од оних, Боже ме прости
што се савију како ко дуне.
Ја све што мислим гласно кажем,
домаћин човек, кажу у селу.
Сад, кад још мало загуди север
а ја насецкам кисео купус
па преко њега грувану, љуту
у поверењу, заболе ме....!!

© Зоран Христов

IDEM DA JE NAĐEM

Idem da je nađem, ako me prepozna
zadenuću cvetak u njen plavi pramen,
dok srce mi krpi ova jesen pozna,
iz kojeg još uvek bije stari plamen.

Idem da je nađem, ali ko zna gde je,
prečicom me vodi ono staro borje,
a usput joj berem krasne orhideje
što maglom ih kiti novo praskozorje.

Idem da je nađem, a staze su tešnje
i lišće se streslo sa plavih šeboja,
eh, gde li su sada one divlje trešnje
da ih berem kao kad bila je moja.

Idem da je nađem, a mesec je lisac,
zabljesne me sjajem ko iz zlatne česme,
a ja sam oduvek romantik i pisac,
sve te nežne vlati pretačem u pesme.

Idem da je nađem, pospan nadom novom,
sada bih uz sebe držao je čvršće,
na stazi od peska pišem zlatnim slovom,
ime ove želje što u meni dršće.

Idem da je nađem, koraci mi spori,
sećam se kad sam joj u zagrljaj pao,
opet sam na putu da prepričam zori,
kako njenu ljubav nekada sam krao.

Idem da je nađem, a vetar me nosi,
tiho uzburkava mog života vrelo,
podseti me kad smo trčkarali bosi
i kad sam na njeno mirisao telo.

Nikola Stojanović

SVE DOK JE SUNCA I NEBA

Može li dan bez svetlosti?
Noć bez mraka?
Jutro bez Zore?
Da li može tuga bez žalosti?
Boj bez junaka?
Soko bez gore?

Tako isto ne može Zemlja moja
bez Svetoga Kosova.

Postoji li negde more bez vode?
Mesec bez sjaja?
Potok bez kamena?
Besmislen je život bez slobode,
početak bez kraja,
ruka bez ramena.

Nezamisliva je Zemlja moja
bez Svetinje svoje, Kosova.

Ima li srca što kuca bez krvi?
Može li se videti bez očiju?
Sta je znanje bez pameti?
Zar sila ljubav da nam smrvi?
Zar da nam dušu bezdušni ubiju?
Zar se može Tapija oteti?

Sve dok je Sunca i Neba,
i vere u Gospoda Boga,
Srbi se odreći neće
Svetoga Kosova svoga.

Goran Todić

Да ли знате децо?
Да цветају дуге,
и миришу пруге.
Воз када иде,
мирис се шири до неба
јер тако треба.
Мала Лена по цео дан пева,
док једе свира по тањиру
мисли да је то у стилу.
Мала Каћа ,
прави свог брата од блата.
Куче рундо,
ухватило миша па га шиша.
Маца Деса,
прави питу од меса.
Е, моја децо биће још много чуда,
верујте ми ја не знам од куда.

Милијана-Мика Голубовић

Onom koga more brige
Reci da bol nije večan!

Ko što dođe kraj veselju,
Tako nam i brige prođu.

U sudbe dva su dana — dan kobi i dan mira;
I život dva dela ima: vedar je il' tužan on.

Onome što mene zbog sudbe varljive kori,
Reci da sudba mrzi one što čin visok imaju.

Ne vidiš li da vihor, što se zemlji spušta,
Kad duhne, samo jako drvo na tle obara.

Ne vidiš li — leš po površini mora plovi,
A na dnu dubokom morskom kriju se biseri.

I ako me sudbina rukom kadgod dotakne
I u dugom me gnevu svome bedom porazi,

Znaj, nebeskim svetlilima ni broja ne zna se,
Al' od njih samo sunce se i mesec zamrače.

Mnogo je rastinja zelenog, svežeg, uvelog,
Al' čovek kamen baca na drvo što nosi plod.

Zadovoljan ti bejaše dok život beše lep,
I zla što ga sudba nosi nisi se bojao.

1001 noc

Nemoj verovati ženama,
Obećanju im ni kletvama;

I kad praštaju i kad su zle,
Sve je kod njih samo pohota.

U ljubavi su licemerne,
A laž u skutu im skriva se.

1001 noc

Zivot je poput price,
nije vazno koliko je dug,
vec koliko je dobar...
Ono sto je proslo,
vise ne postoji,
ono sto ce biti,
jos nije doslo.
Postoji samo jedna tacka
u kojoj se sastaju i proslo i buduce.
Sve se moze popraviti
i vratiti sem vremena..
Ono nemilosrdno idi pored nas...
I nikada se ne moze vratiti...
U TACKI GDE SE SASTAJU PROSLOST
I BUDUCNOST JE CEO NAS ZIVOT.
ISKORISTI JE...i ZIVI GA..

"Plove u tisini neke davne misli
vracaju me danima dok sam bio dete
i divio se beskrajno cudesnim zvucima
njene mlade duse

Devojka je svirala najlepsu etidu
danima u tamnoj sobi za klavirom
u zanosu te muzike prolece prodje
zuta jesen dodje

Bila su dobra vremena dok sam tajno voleo
i zamisljao je kako poljem sama ide
lice joj bledo a tanak joj struk
u travi je na mom dlanu zaspala

Bila su dobra vremena dok sam tajno voleo
dok sam svaku rec iz njenih usta zedno pio
noci u radu a dani u snu
u sobi s' klavirom sedim sam bez nje"

Reci sve zelje, reci sta treba
skinucu srebro, biser sa neba
ukroticu zvezdano jato
nema sta necu za tebe zlato

Покисле ноћи по души кроче
запеле сном свладати бриге
зенице мутне своју со точе
мрљају слова отворене књиге.

Залуд поглед слова хвата
упорност влада у капима кише
срце јогунасто, хоће из ината
своја слова по књизи да пише.

Склопи неку реч, испише ред
на белом папиру који све прима
прави себи вољан распоред
разлог постоји, срце га има.

Разјарен кишом, ум се опире
куд срце ходи, шта га то тера
док киша лије, у душу навире
капи разливају трагове пера.

Неславно прође налетом кише
писање срца по белом папиру
кад ум одахну да неће више
изнова слова из пера навиру.

Тако се увек преплићу они
срце и ум у свађи живе
која упорност живот нагони
да слаже своје редове криве.

Горјана Ана

"Oci tvoje boje nade
Zaspati mi nedaju
Zadnji komad mira krade
Ta suza na jastuku

Ima rijeci koje bole
Skloni ih sa usana
Kada stvari krenu dole
Samoca krug zatvara

Ima nesto od srca do srca
Neka tanka nit
Koja cini nase snove
A neda se dirati

Ti si moja rijetka ptica
Kako da te ostavim
Bez tvog tijela, bez tvog lica
Kao da ne postojim

Ima stvari koje trebaju
A nikad se ne dese
Neke druge opet ne daju
Lako da se dokuce"

"Ti si pjesma moje duse
ti si bol u srcu mom
nemoj da ti tuge sruse
onaj sjaj u oku tvom

Ti si pjesma moje duse
ti si zelja moga sna
i ne mogu jos da shvatim
da bez tebe moram ja"

Gola sam!
Svoja sam!
A ispred mene stoji
veliko ogledalo
i iza mene je opet drugo,
moja soba ogledala
gladna sam gledanja
gledam, ogledam i sudim
dojke su mi tvrde,
velike i savršene
obećavaju celu
Vaseljenu ljubavi

Zadovoljno rukom
prelazim preko njih,
bradavice tamne pa strše
ko zrele višnje
stomak ravan,
podatan, pupak,
okrugao savršen
pa venerin breg.

Snežana Rakić

CLÉMENT MAROT
(1496-1544)


Privukao Robin jednom Margot k sebi,
Pokazav joj alat malo ga zaklati,
I namah on htede da ga upotrebi,
Ali Margot rece: ”To ce me zaklati.
Suvise je golem i dugacak da bi...”
”Dobro, rece Robin, da ne bude bola
Necu stavit celog”; al onda je zgrabi
I gurnu joj alat, al samo do pola.
”Jaoj, rece Margot, ja sam vasa zrtva,
Stavite ga celog, i tako sam mrtva.”