NOCAS MI SRCE PATI

Moj Bog je tišina popodne, vežbanje klavira rano ujutro, slobodan dan. To je boja zelenog čaja, miris vlažne zemlje, ledena kiša na koži. Moj Bog su Stribor, Pan, Dionis i Hedon.

Moj Bog su Amon i Aton, Alfa i Omega. To su nespojivi Sneferu i Aknaton, eonima udaljeni Bah i Mocart, do detalja precizni Man i nemirni Džojs. Bog je kada na sceni osetim nadahnuće, kada želim da sviram narativno, kroz suze. Kada se zaljubim u sve i svašta, kada se postidim svojih postupaka. Moj bog je Neimar svih svetova, bratski lanac i udarac čekića majstora. Hleb i masline, kozji sir i vino. Ledena rakija i sveže, od sunca i ženskih dlanova vrele smokve. Kada sam iskren do ponovnog rađanja, kada me zasmeju devojčice, kada osetim toplinu vatre i hladnoću noći. Sve to je moj Bog.

I još: zaustavljeno, začudno vreme u filmovima Andreja Tarkovskog i ćutanje Ingmara Bergmana. Seraov punktualizam i Moneovo plavo.

Miris leta,tišina popodne,
ledena kiša,Bah i Mocart,
kad sam zaljubljen,postidjen,
hleb,rakija,jabuke,vino,sir,
toplina žene,osmeh dece,
kada se radujem jutru,suncu,
plačem,ljutim se,smejem,
Mika Antić,Čelebonovic,Prever,
slavski kolač,miris tamjana,
male pažnje,rodjendani,
svadbe,godišnjica braka,Ibar...

Nakrivim šešir i kažem:
Sve ovo je moj Bog

A tvoj?

Mene, koji gotovo nikada nisam nasmejan, teško da ćete videti smrknutog pošto znam da radimo veliku stvar za našu zemlju i budućnost naše dece, jer smo konačno skupili hrabrost da radimo, ne ono što će nekome da se dopadne, već ono što će biti dobro za zemlju - rekao je Vučić sinoć na proslavi petogodišnjice Francusko-srpske privredne komore.

„Jako pljenih svoboditelj i niščih zaštititelj, nemoščstvujuščih vrač, carej poborniče, pobjedonošče velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.“

***

„Kao oslobodilac zarobljenih
i zaštitnik sirotih, lekar nemoćnih,
careva pobornik, pobedniče,
velikomučeniče Georgije,
moli Hrista Boga,
da spase duše naše.“

"Najlepša ljubav je sa
najmanje očekivanom osobom
u najmanje očekivano vreme"

Свети Сава
Ко удара тако позно у дубину ноћног мира
На капији затвореној светогорског манастира?
"Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата,
Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге -
Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,
Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,
И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру.
Отвор'те ми, цасни оци, манастирска тешка врата,
И примите царског сина ко најмлађег свога брата..."

Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
И с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог, где се Божје име слави,
Са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,
И угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи,
Али чело узвишено, божанствена мудрост краси.
За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,
А кроз сузе прошапута: "Примамо те, мило чедо".

* * *

Векови су прохујали, од чудесне оне ноћи,-
Векови су прохујали и многи ће јоште проћи -
Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.

1889. Војислаб Илић

DEDA MRAZOVI ZAJEBAVAJU DECU tekst

GODINA SE KRUNI - TRUNE
NOVA POKUSAVA DA UDJE
SNEGA NEMA,
NEMA ZIME NEMA IDILE
ZA PREZIVELE

DEDA MRAZOVI ZAJEBAVAJU DECU
DONOSE JEFTINE POKLONE
STAZE OD KARTONA,
COKOLADE BEZ LESNIKA
RECIKLIRANE PLASTICNE PUSKE
SA TRI NOZA

NEMA IRVASA, NEMA MAGIJE
KADA SE U RODITELJA PUCA
ON MU SAMAR SASIJE

SVA DECA SU NA NETU
NA SVOJU STETU
POLAKO NESTAJU TERENI
POLAKO NESTAJU LOPTE
DA DECA OSTANU DECA
JEDINO MOGU DA POZELIM

JEDEMO ZRNEVLJE KAO VRABCI
I PREKO MESA SAM PRESO
SISTEM ME DRZI U SACI
I DOBRO ME VEZO

GDE GOD STANEM MI NAPLATE
GDE GOD PODJEM MI TRAZE
POPOVI ME ZOVU DA POSTIM
NE MOGU VOLIM ROSTILJ

DEDA MRAZOVI ZAJEBAVAJU DECU
DAJU IM POLA PAKETICA
A BOGOVI ISTRESU ZRNA
ZA DETLICA

SRECNA JEBENA NOVA GODINA
I SLEDECA NECE BITI POSEBNA
PO CEMU CES PAMTITI OVU
PO CEMU
ISTI GLUPI LIK
U STAROM
SVECANOM ODELU
ZELUDAC PECE
DVA TE PICA SRUSE
SLAVIS TAMO GDE SE NE PUSI
A 1000 TI ZAJEBANCIJA NA DUSI

DEDA MRAZOVI ZAJEBAVAJU DECU
POBEGLI IM IRVASI
I DEDA MRAZ PISA SA MOSTA
I DEDA MRAZ KOSTA

NA SEVERNOM POLU ODAVNO NE ZIVI
I NEMA DEDAMRAZICU
DEDA MRAZ JE PEDER
IMA LAZNU BRADICU
NA NJEGOVO KOLENO
NE DAM DETETU DA SEDNE

"Žaliti se na život? Zašto? Žaliti se sada kad nije više ni lep ni lak,
a doskora, dok je to još bio, žudno i žedno smo primali sve
što nam je pružao. To ne bi bilo pravo ni pristojno.
To bi značilo ogrešiti se o pravila igre koju smo prihvatili i priznali.
Sve što se od nas sada traži, to je da sa strpljenjem, hrabrošću
i nešto dostojanstva izdržimo i podnesemo drugi, teži i tamniji deo
te igre, pošto smo lakomo iskoristili onaj prvi, svetli i laki njen deo."

( Andric )

Kada te ostavi ona koju voliš
Prvo osetiš jedno ništa
Zatim osetiš jedno ništa
Idem da prošetam

Kud ćeš po kiši,
Ja volim kišu,
Ponesi kišobran,
Ne treba mi kišobran
E pa idi kad si lud
I šetaš i šetaš i šetaš
I svi gledaju kako šetaš
I kisneš i kisneš i kisneš
I već ti je bolje
Ne boli te ništa

Ne boli ništa
Samo malo ništa

Branislav Petrović

Draga Catherine,

žao mi je što tako dugo nismo razgovarali.
Osećam se izgubljeno...bez smera i kompasa.
Nalićem na stvari.
Malo sam lud, mislim:
Nikad pre nisam bio izgubljen.
Ti si bila moj Sever.
Dok si ti bila moj dom, uvek sam nalazio put.
Oprosti što sam bio gnevan kad si otišla.
Još mislim da je došlo do greške... ...i čekam da je Bog ispravi.

Ali sad mi je bolje.

Rad mi pomaže.
A najviše mi pomažeš ti.
Sinoć si mi došla u snove sa svojim smeškom......koji me uvek grlio
kao ljubavnika. Ljuljao me kao dete.
Od sna pamtim samo......osećaj mira.
Probudio sam se s njim......i pokušao da ga održim u životu.
Pišem ti da sam na putu prema tom miru.
I da ti kažem da za mnogo čime žalim.

Žalim što se nisam bolje brinuo za tebe......pa da nikad ne budeš
preplašena ili bolesna.
Žao mi je što se nisam više trudio da nađem reči......da ti kažem šta osećam.
Žao mi je što nisam popravio vrata verande.

Sad sam ih popravio.

Žao mi je za svaku našu svađu.
Žao mi je što se nisam više izvinjavao. Bio sam isuviše ponosan.
Žao mi je što ti nisam davao više komplimenata......na tvojoj odeći i tvojim frizurama.
Žao mi je što te nisam držao takvom snagom......da te čak ni Bog ne bi mogao odvući."

Potpis:
"Voli te G."

Tekst pisma preuzet iz filma „Message in a Bottle” . Film vredi pogledati ( može lako da se izgugla ) !

Koraci tvoji, nemi i daleki
vec su negde davno nasli mir
tvoje ruke bile su nezne
tvoje oci govorile su sve

O, volim te, duso moja
ja te volim kao zivot svoj
o, volim te, kao ptica krila
volim te, volim, volim te

Ali znam da nikad vise neces doci
u moju sobu dok mirno spava grad
u meni tada potajno i silno
gorece ljubav i bicu opet mlad

Da li negde sama
bol u dusi skrivas
i svoju tugu u sebi nosis sad
il' mozda srecna novi zivot zivis
ali jos uvek - volim te

Volim te, trazim tvoje lice
ja te volim, volim osmeh tvoj
o, volim te, nisu vazne reci
volim te, istina je to

O, volim te, jer si moja bila
ja te volim, a opet sam sam
o, volim te, kao ptica krila
volim te, volim, volim te

"Кад међу свиње
бациш бисере
Свиња прогута
па после исере
Боље је бисере
женама дати
Неће их гутати
а мање ће срати"