Stanje nacije

Predsednik Srbije u UN. Kako to vide Hrvati

Kako bi izgledao rat izmedju Srbije i Hrvatske?

Patrijarh Srpski Irinej: Vreme je da dođe papa!

Novoizabrani srpski patrijarh Irinej rekao je juče da je došlo vreme za dolazak rimskog pape u Srbiju! Patrijarh kaže da predstavnici SPC-a i Vatikana treba jedni drugima da „kažu šta imaju", naglasivši da podela na istok i zapad suviše dugo traje.

Predsednik drži novac u slamarici


Predsednik Srbije Boris Tadić nema ni pokretnu ni nepokretnu imovinu, a ušteđevina mu se ni za evro nije promenila od 2004. godine, kada je prvi put izabran za predsednika, i iznosi 55.000 evra. Ovo je saopštio kabinet predsednika, obaveštavajući javnost da je Tadić Agenciji za borbu protiv korupcije dostavio izveštaj o svojoj imovini i prihodima.



Efekat objavljivanja ovakvog saopštenja je pre svega u poruci drugim funkcionerima da treba da slede primer i poštuju Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i da prijave svoju imovinu i prihode. Istovremeno je i podrška novoformiranoj instituciji koja tačnost tih imovinskih karata treba da proveri. Međutim, ima i neželjenih efekata jer kako je moguće da se ušteđevina ne promeni ni za evro. Ili kabinet predsednika automatski šalje isto, bajato saopštenje već šestu godinu i time pokazuje da to radi samo reda radi, ne očekujući proveru datih podataka, ili predsednik drži novac u slamarici.
U jednoj od banaka za „Blic” su napravili računicu. Da je predsednik Srbije uložio svih svojih 55.000 evra u štednju i oročavao svake godine po kamati od pet odsto, mogao je krajem 2009. godine da ima najmanje 12.156 evra više nego danas. Jer, kažu u banci, oročena sredstva bi se uvećala za 15.195 evra, ali se od toga oduzima 20 odsto na ime poreza na dobit, što je oko 3.039 evra. Dakle, predsednik Srbije mogao je da bude bogatiji za ukupno 12.156 evra.
U kabinetu predsednika Srbije malo su se ljutnuli kad smo ih pitali u čemu je stvar s tom jednom istom, nepromenjenom okruglom sumom od 55.000 evra. Onda su dodali da Tadić polovinu ušteđevine drži u banci, a drugu polovinu kod kuće.
I direktorka Agencije za borbu protiv korupcije bila je iznenađena pitanjem da li joj vest iz predsedničkog kabineta deluje neozbiljno. Pre svega, Zorana Marković je bila iznenađena što iko objavljuje koliki je konto na deviznom računu nekog funkcionera jer „na taj podatak javnost nema pravo i on spada u domen prava funkcionera na privatnost”.
- Ispod nivoa mi je da komentarišem šta predsednik radi sa svojom ušteđevinom. Njegovo je lično pravo da je troši ili čuva gde hoće. Podaci o deviznoj ušteđevini funkcionera nisu relevantni podaci za javnost i ne služe ničemu sem zabavi. Agencija je počela da radi 1. januara po novom sistemu, sa novim obrascima za prijavu imovine i nemamo mogućnost da podatke koje sada dobijemo upoređujemo sa prethodnim godinama. Proverićemo tačnost dostavljenih podataka o imovini funkcionera, a tek sledeće godine u januaru moći ćemo da upoređujemo da li se njihova imovina značajno uvećala. Funkcioneri moraju da prijave da li je u njihovoj imovini došlo do značajnih promena, a po zakonu značajnim se smatra razlika veća od godišnje prosečne zarade u republici - kaže za „Blic” Zorana Marković.
Kada je 2000. godine DOS došao na vlast, političari stranaka iz koalicije obavezali su se da će svake godine prijavljivati javno svoju imovinu. Kasnije je to pretočeno u njihovu zakonsku obavezu. Mnogi su do sada izneverili svoje obećanje, a mnogi su se prema njemu ponašali neozbiljno. Na Agenciji je da razveje sumnje u kršenje zakona.

Imovinske karte funkcionera

Mirko Cvetković, predsednik Vlade
- stan u Beogradu, 71 kvm
- stan u Beogradu, 45 kvm
- automobil „volvo” iz 2005.
- prodao akcije u Jugoslovenskoj autorskoj agenciji
- 10 odsto vlasništva suprugine knjižare u Beogradu
- supruga ima kuću u Zemunu, 150 kvm
- ima ušteđevinu


Slavica Đukić-Dejanović, predsednik Skupštine
- stan u Kragujevcu, 51 kvm, vlasništvo sa suprugom
- stan u Beogradu, 64 kvm, vlasništvo sa suprugom
- zajednička ušteđevina, nešto manje od 15.000 evra na računima u banci
- auto „opela astra” iz 2004.
- primanja koja ostvaruje kao lekar i profesor, dok u republičkom parlamentu prima paušal od 30.000 dinara



Mlađan Dinkić, ministar ekonomije
- stan u Novom Beogradu, 73 kvm, garaža 16 kvm
- „pežo 206” iz 2000.
- zajednička ušteđevina 55.804 evra, 565.947 dinara
- zajedničkih 10 besplatnih akcija NIS-a nominalne vrednosti od 5.000 evra
- autorska prava 194.000 dinara od SOKOJ-a, ostatak od 240.000 dinara na osnovu drugih autorskih prava za 2009. godinu
- plata potpredsednika Vlade od 109.000 dinara
- plata supruge od 74.000 dinara
- prihod na osnovu članstva u UO Agencije za osiguranje depozita u 2009. godini od 343.400 dinara (poklonio Školi za slepu i slabovidu decu u Zemunu)
- prihod na osnovu izvršnih sudskih presuda od „Kurira” u 2009. od 976.877 dinara



Tomica Milosavljević, ministar zdravlja
- prihod od 114.476 dinara (Vlada uplaćuje razliku od profesorske plate na Medicinskom fakultetu u iznosu od 54.644 do 114.476 dinara)
- ušteđevina, depozit od 7.000 evra
- kuća u Beogradu od 280 kvm (polovina u vlasništvu supruge, kupljena novcem od prodaje porodične kuće u Pančevu i stana u Beogradu)
- „fijat punto” iz 2006. i „tojota jaris” iz 1999.



Dragan Šutanovac, ministar odbrane
- supruga ima stan u Beogradu od 50 kvm (izdaje se)
- trećina porodične kuće i imanja kod Prokuplja (veća, ali stara)
- ministarska plata
- plata supruge
- prihod od izdavanja stana
- ušteđevina
- umetničke slike i nakit
- nema automobil (prodat)



Snežana Malović, ministar pravde
- porodični stan
- automobil
- suprug ima automobil i motor
- akcije „kao i svaki drugi građanin”
- nema štedni ulog


Branko Ružić, šef poslaničke grupe SPS u Skupštini Srbije
- stan u Beogradu, 87 kvm
- u fazi kupovine automobila
- ušteđevina „simbolična”



Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade
- polovina stana u Beogradu od 76 kvm (druga polovina je vlasništvu supruge)
- nema automobil
- nema ušteđevinu



Dušan Bajatović, potpresednik SPS i direktor „Srbijagasa”
- džip „foskvagen tuareg”
- kuća u Sremskoj Kamenici od 160 kvm
- porodična kuća u Ravnom Selu od 200 kvm
- Televizija „Most”
- nešto lovačkog oružja

Prema istraživanju, 46,2 odsto građana Srbije je za usvajanje rezolucije, i to jedinstvene, kojom bi bili osuđeni svi zločini u bivšoj Jugoslaviji. Za dve deklaracije, jednu o Srebrenici i drugu o zločinima nad Srbima, izjasnilo se 20,3 odsto građana, koliko je i protivnika donošenja bilo kakve rezolucije o zločinima počinjenim tokom rata devedesetih. Za odgovor „nemam stav“ ili „ne znam da li su rezolucije potrebne“, kako je pokazala anketa, izjasnilo se 12,7 odsto ispitanika. Jedno od anketnih pitanja bilo je i „kakvo je vaše mišljenje o zločinima nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. godine“, a rezultati su pokazali da 55,2 odsto građana Srbije veruje da je reč samo o jednom od zločina „čije su razmere naši neprijatelji i mediji zlonamerno preuveličali“.
Zločin u Srebrenici negira i smatra da je sve izmišljeno 6,7 odsto ispitanika, a 22,4 odsto njih nema stav o tome. Za 15,7 odsto građana Srbije zločin u Srebrenici je jedan od najtežih zločina koji se dogodio u ratovima devedesetih u bivšoj Jugoslaviji.