Prva Ljubav...

Prva ljubav zaborava nema
desk - 28. februar 2009. u 06.37
Od davnina se zna kakvo je i koliko lekovito svojstvo rasola, posebno posle burne i neprospavane noći. A u njegovu moć lično se, pre nekoliko dana, uverila i vranjanka Stojanka - Cana S. (86) kada je na njenu adresu stigla vredna pošiljka iz Amerike, u kojoj se nalazila jedna požutela sličica, dva čeka na veći iznos dolara i kratko pisamce.

Naime, izvesni Radovan K. (89), koji se 1945. godine kao „ljotićevac” obreo u Ameriku, sada, posle 64 godine, pojavio se kao Robin S. iz San Dijega, samo sa jednim ciljem - da sazna da li je njegova simpatija i velika ljubav Stojanka - Cana, sa ondašnjim nadimkom Panjina - živa.

„Kada sam se, telefonom, nakratko čula sa Rašinim advokatom, on mi je objasnio kako su me i zbog čega pronašli. Pitao me da li imamo rasonicu (rasol) od kupus iz Vranjsku banju, a onda je zatražio da mu jednu flašu hitno zapakujem i pošaljem na posebnu poštu. Usput smo razmenili nekoliko ´abera´, šta se sve događalo za ovo vreme i na kraj sam rekla da sad račun o meni vodi (da me čuva) unuk Dragan”, priča baka Stojanka i objašnjava kako je unuk „putovao čak za Niš” da bi „posebnom poštom” upakovanu flašu rasola, kao skupoceno i specijalno piće, poslao za Ameriku.

„Šokirala sam se kad me je unuk pozvao: ´Babo, brgo dođi, vikav te iz Ameriku´. A onda sam čula muški glas koji ´zamića srpski´: Alo, alo Canče, moje Canče, ti li si? Tvoj Rale te vika, tvoja rasonica (rasol) me digla iz mrtvi...

Pričali smo više od pola sata. Stalno sam ga opominjala da prekine jer će golem račun za telefon da plati, a on mi otud vika: ´Canče, ne se sekiraj, neje toj kod nas skupo, ma sve ću be platim kad sam te čuja´. Čuli smo se još niki put”, kaže baka Stana.

Ali, priči nije kraj. Pre nekoliko dana baku je zvala praunuka Natalija da brzo izađe jer je „neki čika doneo napumpanu žutu kovertu”. Kolko dana vika me praunuka Natalija: „Babo, brgo, došja niki čika sa kola i doneja napumpanu žutu kovertu”.

„Izađem ja, potpišem. Otvorili smo kofertu, unutra moja i Rašina fotografija kad smo se, na Vaskrs, slikali u Vranjsku banju, sva požutela. I dva komata papira i pisamce u koje je pisalo: ´Gospođo Stojanka, gospodin Robin je preminuo i sahranjen u San Dijegu. Po njegovoj želji, šaljem vam dva čeka sa istim iznosima. Jedan je za vas, a sa novcem od drugog čeka gospodin Robin je zamolio da mu na porodičnom groblju podignete spomenik i upišete njegovo ime i ove datume. Ako nema parcele da kupite i na njoj postavite spomenik. Fotografiju, koju je umnožio, sa svojim potpisom vam šalje kao znak poštovanja, njegove čežnje i velike ljubavi prema vama koja nikada, do poslednjeg trenutka, nije prestajala”.

Stojanka je sa unukom Draganom, kaže kamenorezac Petar S, pre nekoliko dana bila, naručila spomenik i on će na proleće, uoči Vaskrsa, biti postavljen. (Mondo, Glas javnosti)

Ova prica me pogodila, em sto se setio svoje prve ljubavi, em sto je ostao bez ikoga..
Ko se seca svoje prve ljubavi i da li bi zva(o)la nju njega nakon toliko godina..

Platonsku ljubav sam dozivela i secam je se a pravu tek ocekujem ali nikako da mi se desi

Bice Bebo, nemoj da gubis nadu.. Strpljenje. Otvori oci, neki put osoba trazi ono na sta je navikla umesto da se pogleda ono sto nikad ne bi.

Peti razred osnovne, bas mo bili romanticni,krili smo se iza skolskog WCa ha,ha

Ajrin ::Ova prica me pogodila, em sto se setio svoje prve ljubavi, em sto je ostao bez ikoga..
Ko se seca svoje prve ljubavi i da li bi zva(o)la nju njega nakon toliko godina..

E vala ne da me nije pogodila nego mi je i dosadna jedva je procitah celu, setio se prve ljubavi pred smrt e do mojega, ostao covek sam pa se sad setio Stojanke more brinuo je on malo vise za sebe ...prava ljubav nema sta

Ah da, pa nije mi prva ljubav ostala u Bog zna kakvom secanju, nista posebno, mozda i nije bila velika.

Samo se lepi dogadjaji pamte, ruzne ili zaboravljamo ili potiskujemo duboko
dok ih neko ne isprovocira da izlete kao aveti