NOCAS MI SRCE PATI

Misao - Kabir

Izmedju svesnog i nesvesnog,
misao se zanjihala:
O nju su okacena sva bica i svi svetovi
koji se neprestano njisu.
Milioni bica su tu: Sunce,
Mesec i njihove mene:
Milioni stoleca proticu, a ljuljaska se i dalje njise.
Sve je u pokretu! Nebo i zemlja,
vazduh i voda, pa i sam Gospod otelotvoreni:
pogled na sve ovo ucini coveka slugom.

O broju - Paul Valéry

Broj je sredstvo, i jedino sredstvo.

Broj podrazumeva zbrajanje jedinica, koje predpostavlja prepoznavanje elemenata, koje predpostavlja jedno ubedjenje: A=1; B=1; A=B.

A+B=1+1=2 i nema više ni A ni b.

Reći 2 čoveka, znači uništiti i jednog pojedinca i drugog.

Nema više od jednog ja.

Duša - Aleksa Šantić

Ja vidim kad na te, topla i bijela,
Kroz tvoj pendžer mala mjesečina pada...
I šum svaki čujem tvoga odijela,
Na dušeke meke kada kloneš mlada...

Kao sjenka tvoja svake te minute,
Moja duša prati i uza te dršće...
I ljubice svoje čežnjama osute,
Prosipa na tvoju stazu i raskršće...

U baštama tvojim ono rosa nije –
To su suze sreće što ih ona lije,
Pri sjaju zvijezda u tihu pokoju...

U kandilu tvome kada žižak cepti,
Znaj, to duša moja prislužena trepti,
I prosipa na te zlatnu svjetlost svoju...

100 OZILJAKA tekst

U njenoj kosi vetrovi zive
U ocima oganj , preslikano nebo
Okean zelja meni treba
A ni da je zamolim lepo

U njenom srcu 10 reka tece
I ona hladna i ona sto pece
Brdo mi treba ledenog snega
Pa da zaboravi njega

I NISTA MI KISA , NISTA MI NOCI
NI STO JE HLADNO , TO DUSI JE TERET
JA SAM ODAVNO -ZATEGO KREVET

VISE SE SPAVAM, UOPSTE NE NOCIM
PIJAN SE ULICAMA VOZIM
I NIJE ME BRIGA
PONOSNO 100 OZILJAKA NOSIM

Moja je sreca sto srece i nema
Sto za mene ne zna , pa da me se docepa
Ovako je dobro, sta bi ja bez zelja
Zaboravio bi koliko je lepa

I NISTA MI KISA , NISTA MI NOCI
NI STO JE HLADNO , TO DUSI JE TERET
JA SAM ODAVNO -ZATEGO KREVET

VISE SE SPAVAM, UOPSTE NE NOCIM
PIJAN SE ULICAMA VOZIM
I NIJE ME BRIGA
PONOSNO 100 OZILJAKA NOSIM

Ovo je zemlja otrovana krvi,
korenje gdeno krepkog duba trune,
orlovi ginu a blaguju crvi,
gde se il' kadi il' pakleno kune.
Ovo je zemlja otrovana krvi.

Ovo je zemlja prokleta, al' moja;
maćeha moja, moja mati draga;
o ja te mrzim, jer te niko ko ja
ne ljubi tako, moja mati draga!
O, ti si zemlja prokleta, al' moja!

Veljko Petrović

Ako ti jave: umro sam,a bio sam ti drag,
onda će u tebi odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad mislio šta znači živeti?
Ako ti jave: umro sam evo šta će biti.
Hiljadu šarenih riba lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme leteti visoko...Visoko.

Zar misliš da moja ruka,koleno,ili glava
može da bude sutra koren breze il' trava?
Ako ti jave: umro sam,ne veruj to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi budalast i čudno drag.

Noću,kad gledaš u nebo,i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek šašav letim, i živim.

Mika Antić

"Tolike draži i sklad se u moje
Gospoje vide, kad pozdravlja koga,
Da svaki jezik nijem protrne s toga,
A oči u nju gledati se boje.

Dok joj, kad ide, svatko hvalu poje,
Nju resi krotkost i dobrota mnoga,
Pa misliš: stvor je taj zemlji od Boga
Poslan, da čudo on pomaže svoje.

Tko god je gleda, tako mu se mili,
Da kroz oči mu slast u srce lije,
Koju ne pojmi, tko je kušo nije.

I s njene usne regbi duh se krili
Ljubavi slatke pun, što dušu zove
Neprestano na uzdisaje"

Dante A

"Ti si pjesma moje duše
ti si želja moga sna
i ne mogu jo' da shvatim
da bez tebe moram ja"

"Nema sveta ni planete
Gde ne moze stici dete,
Jer sve decje staze vode
Od igre do slobode.

Cvece je ukras baste
Leptir je ukras cveta,
A deca puna maste
Deca su
Ukras sveta...

Lepe pesme tihe tajne
Sve ljubavi vazne sjajne,
Neka planu nek' se rode
Od igre do slobode.

Cvece je ukras baste
Leptir je ukras cveta,
A deca puna maste
Deca su
Ukras sveta."

"Ona stoji na mojim očnim kapcima
I njene kose zamršene su u mojima,
Njeno telo ima oblik mojih ruku,
Ona je boje mojih očiju,
Ona se utapa u moju senku
Kao kamen u nebo.

Ona ima uvek otvorene oči
I ne dopušta mi da spavam.
Njeni snovi pri punoj svetlosti
Mogu sunce da ispare,
Zbog njih se smejem, plačem i smejem,
Govorim, a ništa ne kazujem."

Pol Elijar

Ja preklinjem Tebe, jedinu što volim,
S dna bezdana ovog gde mi srce čami.
Pusta je to zemlja sa vidikom golim
Gde užas i kletva plivaju u tami
Šest meseci sunce u visini dremlje,
Šest drugih meseci noć zemlju pokriva;
Taj predeo pust je ko polarne zemlje;
-Nigde vode, šume, nigde stvora živa
O, nema na svetu užasa ni jednog
S okrutnošću većom od tog sunca lednog,
Od noći što s večnim Haosom se meri;
Ja zavidim sudbi najbednije zveri
Koja u snu glupom može da se smota,
Tako sporo teče povesmo života!

Šarl Bodler

Jedva cekam da se svrsi ljeto,
Dosta mi je vrele klime
Zbogom more, zbogom more,
Odoh u planine
A ona voli ljeto jer se tada nose
Ljetne haljinice
Svaki dzukac vidi noge moje curice

Hajdemo u planine jer tamo nema zime
Hajdemo u planine, jer tamo,
Jer tamo nema zime
Ojdada ojda ojda ojda ojda,
Ojdada ojda ojda ojda da
Oioioioioioiiiiii ojda ojda da

Opleti salove, sarene kapice,
Tople dzempere
I vunene rukavice,
Da, da, da
Ajmo decki zivo, zivo

Svako zivo bice voli sunce
Na moru kraj Save
Meni ga je licno, meni ga je
Licno dosta preko glave
A ona voli sunce jer se tada
Nose tanke majicice
Svaki dzukac vidi dude
Moje curice

Hajdemo u planine, jer tamo nema zime...

Skijanje se brzo uci, ko je
Blesav da sjedi kuci,
Da, da, da
Ajmo curice, zivo, zivo

Na vrh mi je glave i kupanja,
Suncanja gnjavaze
Sacuvaj me Boze, sacuvaj me Boze,
Narocito plaze
A ona voli plazu jer se tada
Nose malene gacice
Svaki dzukac vidi guzu moje curice

Hajdemo u planine, jer tamo,
Jer tamo nema zime...

Nikom nije ljepse neg je nam,
Samo da je 'vako
Svaki dan,
Da, da, da
Nikom nije ljepse neg je nam,
Samo da je 'vako
Svaki dan
Ajmo curice, ajmo djecaci studenti
I djaci, milicajci
Da, da, da, da,
Da, da, da

"Ноћас сам мајко ја сам на стражи,
у пустој ноћи, без икога свог,
ноћас ме њихов метак тражи,
не брини мајко чува ме Бог

Ноћас ме тражи погано семе
зли умови, олош од људи,
очајнички желе да убију мене,
не плачи мајко већ срећна буди

Ноћас ме траже крвави ножеви,
упрљани убијајући децу и жене,
прогањају последње чуваре српства
не плачи ако пронађу мене

јер имаш кћерку, сестрицу моју
не запостављај њу мене жалећи
тугуј у срцу али са поносом причај
МОЈ СИН ЈЕ ПАО КОСОВО БРАНЕЋИ"

Milorad Mitrović

U majke je ćerka bila,
k'o dan lepa, k'o cvet čedna,
pa zavole momče jedno, -
bila jednom ruža jedna.

Al' to momče leptir beše
i nju prezre srca ledna,
drugoj momi ruku dade, -
bila jednom ruža jedna.

U crkvu se svati kreću,
razleže se pesma medna,
a sa crkve zvono jeca, -
bila jednom ruža jedna.

Милорад Митровић: СВИЊА РЕФОРМАТОР
Била поноћ нема, глува,
Вртар спава, врт не чува,
И сред врта цветна, чедна,
Увуче се свиња једна,
Свуд по врту гледа, мери,
Па започе да се цери:
"Баш су људи ума мала,
Узалуд им само хвала;
Ове травке шта им вреде,
Шта ту има да се једе?
Гле, свуд руже, лале стоје,
И шебоји разне боје,
А баш нигде тиква нека,
Ил' коричак од дулека...
Па бар да је цвет до цветка
Да је реда и поретка;
Већ ту леја, тамо бокор,
Права збрка, јад и покор.
Стан'те људи, ташта главо,
Да видите умље право,
Да сазнате шта ја вредим
Кад прионем врт да средим".

Била поноћ нема, глува,
Вртар спава, врт не чува,
И на пос'о свиња преже:
Кида лишће, чупа вреже,
По лејама рови, рије,
Ломи притке и саксије,
Поразбаца цвеће свуда,
И направи триста чуда.

А кад сину сунце врело
Јадно цвеће паде свело.

ПОЕЗИЈА ВЕКОВА: Милорад Митровић: СВИЊА РЕФОРМАТОР

Milorad Mitrovic - Pred slikom tvojom zamišljen stojim

Milorad Mitrovic - Pred slikom tvojom zamišljen stojim
Pred slikom tvojom zamišljen stojim
I budan sanjam nestali san,
A srce dršće ko slabi listak
Kad jednom stigne jesenji dan.

Da l' ljubljah nekad plamene oči,
I kosu crnu, i usta ta?
O, kad to beše? Sećam se, sećam,
Od tada prođe vekova tma.

Al' onda dani vedrije sjaše,
I slađa beše sanjiva noć,
I ja sam onda drukčiji bo,
I ljubav moja, i vere moć.

I sve se sruši. Kroz život bludim
Podobno seni, hladan ko kam,
A uzdah ječi ko vetar burni
Kad jekne noću kroz srušen hram.

Il' zar da nade zasnivam nove
I hram da srušen obnavljam ja?
Prošlo je, prošlo! Svetinje nema,
A s njome nesta i vera sva.

U majke je ćerka bila,
k'o dan lepa, k'o cvet čedna,
pa zavole momče jedno, -
bila jednom ruža jedna.

Al' to momče leptir beše
i nju prezre srca ledna,
drugoj momi ruku dade, -
bila jednom ruža jedna.

U crkvu se svati kreću,
razleže se pesma medna,
a sa crkve zvono jeca, -
bila jednom ruža jedna.

Zašto plačeš, draga, svu noć dan ceo:
Izgubljena sreća još uvek je sreća!
I taj jad u duši što te na nju seća,
To je jedini njezin zaostali deo.

Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko:
Sreća nikad ne mre, ni onda kada mine.
Taj eho koga jedva čujes iz daljine,
To je još ona zbori u tebi duboko
U samotne noći, kad žalosno šume
Reke pune zvezda, gore pune sena...
Do sluha ta pesma ne dopire njena,
no duša je sluti, čuje i razume...

Milorad Mitrović

Samoca danju spava,nocu napada

Теби да певам — теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв —
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже ко црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!

Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, смерна, да л' живот може
У таквом игу несрећни род?...
Изгинућемо!...
„Па изгините!”

Подсмеха твога горди је збор.
„И гинућемо, гинути славно —
Ил' мачем пресећ Гордијев чвор!
Изгинућемо — али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил' гроб!”

Ђура Јакшић

ŠUMADINAC PALI TOPA1

Šumadinac pali topa,
Zatresla se sva Evropa.
Pali! Pali!

Stani, stani, Švabo kleti,
Sad će Srbin da se sveti.
Pali! Pali!

Igram, pevam, lako mi je,
Niko ne zna kako mi je.
Pali! Pali!

Čuješ li me devojčice,
Ja sam kaplar iz konjice.
Pali! Pali!

Ko se šunja po tom mraku?
Ja sam stražar na senjaku.
Pali! Pali!

Zdravo ljubavi!
Tajno!
Zdravo sve neverovatno!
Sve zabranjeno i zlatno!

Zdravo, čudnovati svete!

Vrlo je važno,
pre svega,
da prvu ljubav umeš
da izgovoris ćutanjem.

Da je sagledaš žmureći.
Da je oslušneš osmehom.
I dotakneš šaputanjem.

Vrlo je važno da o njoj
ne brbljaš hvalisavo svima
Ljubav - to nije užina
koju drugari dele.

Prva ljubav je providna
kao lutkino oko,
drhtava kao tišina
koja hoda po prstima

i prva prava čistota
tvoje nežnosti bele.

Ona je knedla u grlu,
srebrna knedla u grlu,
sve nedokučivo tvoje
i sve kristalno tvoje
i sve gugutavo tvoje
kao večernje zvono.

Ona je duboko u tebi
i duboko van tebe.

Ona je malo onako.
Pa još malo onako.

Pa onda ono.
I ono,
I onda: sasvim ono.

Nije to nagovaranje,
rođeni moji,
ko neće dalje da veruje,
nek slobodno zažmuri.

Ali pazite dobro:
ako u vama postoji
jedno veliko pitanje
koje nestrpljivo žuri,

pitanje veće od brda
i veće od dva brda,
i jedna treperava duša
što veruje u čuda,

i ako se u vama
neke lepote talasaju
i neke svetlosti rađaju,

onda je sasvim svejedno
da li žmurite ili ne žmurite,
jer čuda se već događaju.

U tebi skazaljka nekog
nevidljivog magneta
pokazuje odjednom
hiljade strane sveta.

Mika Antić