"Neću žvaku hoću kusur"

Dobro jutro komšija, otpozdravljam Miru dok ulazimo u samouslugu. I vas žena šalje da pazarite. Sta da radimo, moramo, kaže Miro,glasnije su a i valja ih poslušati. Ništa lepše od mira u kući.

Uđosmo i svako ode svojim putem. Velike ove samousluge može čovek da se zagubi među gondolama. Zaneo se ja kupvinom sve dok ne čuh galamu sa kase. Pogledam a ono se narod okuplja. Znatiželja i mene natera da se približim.Što ja bliže,galama sve jača. Kasirka se razgalamila zove šefa i obezbeđenje. Približih se kad imam šta da vidim. Ispred kase moj komšija Miro. Stoji ukopao se u mesto, ne može niko da ga pomeri pa čak ni obezbedjenje koje je odmah stiglo. Traže da se odmah skloni inače će zvati policiju.
Pitam nekog u čemu je problem. Kaže hoće da plati žvakama. Kako žvakama, mislim se? Kad Miro progovori: "nikad mi ne vraćate kusur, uvek mi dajete žvake,nekad jednu,nekad dve i eto napunila se kesa. Pa ko velim kad možete vi meni onda mogu i ja vama". Neće moći, razgoropadila se kasirka, "ja mogu al' ti ne možeš,nije po zakonu da se plaća žvakama". Miro stoji i dalje miran,stisnuo onu kesu sa žvakama uporan da istera svoju. Kupci se odmah uskomešaše,svi se setiše svojih žvaka. More i psovke poleteše ka šefu koji je u međuvremenu stigao. Zbunio se i on, zvao bi on miliciju al' ljudi kojih je sve više ispred kase časćavaju ga ružnim rečima a da ne pričam o mrkim pogledima uperenim ka njemu....

Ne znam kraj ove priče jer sam odmah izašao praznog cegera i neobavljenog posla setivši se svih mojih žvaka. Bio je to moj protest i podrška komšiji jer drugo ništa nisam mogao.
Krenuh do Milutinovog kafančeta da vidim šta kažu moji drugari, možemo li sa žvakama umesto kususra u Evropu? ...tek tamo me sačeka iznenađenje. Pokazaše mi novine u kojima piše da se uvodi institucija zaštitnika potrošačkih prava građana. Mnogo sam se obradovao,sad će svi naši potrošački problemi da budu rešeni!? Baš mi je "laknulo"