Ima nade

Subota je dan koji sa nestrpljenjem očekujem. Večeras je igranka,doći će ona koja mi se dopada,možda ću imati hrabrosti i sreće da se upoznam sa njom. Zašto kažem sreće... pa zato što i drugima srce zadrhti pri samoj pomisli na nju a znam, ima ih.
Lickam se,perkam, biram šta da obučem a imam samo jednu stvar, bar može da bude opeglana. Dan je dug,minuti prolaze sporo a sati nikako. Nervozan sam,ljutim se,sve mi smeta a u glavi mi samo ona....

Velika sala, na bini svira VIS a pored zida stoje devojke. Muški su na sred sale u grupama, kao nešto pričaju a svaki je svoj poged usmerio samo ka jednoj devojci. Devojke šapuću i tiho se smeju a njihovi vreli pogledi nam daju nadu. I moja simpatija je tu, uporno je gledam ali uzvratnog pogleda nema. Tužan sam zbog toga, pokušavam da uhvatim gde njen pogled završava ali ne uspevam...

Sa nestrpljenjem svi očekujemo veliku lutriju. Otkupljujemo brojeve i muški i devojke. Od svakog broja ima dva ista,dve dvojke,dve desetke............Spiker izvlači iz vrećice broj i onda momak i devojka sa istim brojem idu da plešu i tako redom...Uzbuđenje je veliko,da li ću imati možda sreće i zaplesati sa simpatijom? Parovi se polako formiraju a moj i njen broj još nisu izvučeni......ima nade.

A onda izlazi devojka čiji je broj spiker pročitao, stoji na sredini sale, niko joj ne prilazi?
Mučno je,devojka ima jednu kraću nogu,poznajem je. Neprijatno joj je,neprijatno je i meni dok je gledam onako zbunjenu zbog"muskarčine" sa njemim brojem koji se uplašio i odustao. Nisam dugo da razmišljao, prišao sam joj, pružio ruku i zaplesali smo. Podarila me divnim osmehom.. Iza sebe sam čuo da je neko zapljeskao rukama. Dok smo plesali osluškivao sam kada će pročitati moj broj i desilo se, izašla je ona,moja simpatija.....na trenutak je stajala sama a onda joj je pritrčalo nekoliko momaka....

Po završetku plesa mi je prišla moja simpatija i podarila sve plesove do kraja večeri.

Možda sam ja ovo sanjao?...

UPOZORENJE: nije za one sa slabim želucem

Prvu cigaretu sam popušio sa jedanaest. Istina bilo je pokušaja i ranije ali mi nije išlo. Međutim u društvu je sve lakše pa i prva cigareta. Uz nagovor nešto starijih ja popuših jednu,pa onda još jednu i polako uhvatih sebe kako guram ruku u očev dzep i krišom izvlačim po par komada da ne primeti. Onda na trafici počinjem da kupujem na komad sve dok mi cigarete ne postadoše navika. U početku sam pušio najjeftinije pa čak i krdžu zavijao,snalazio se na sve načine. Godine su prolazile i one su postale deo mog života. Nažalost pušio sam sa sve većom strašću dok nisam dogurao da ustajem noću i da pušim po dve i po kutije dnevno.Ukućani su me molili da prestanem ali na žalost nije vredelo ništa dok mi cigarete ne zapretiše zdravlju. Sedoh da razmislim šta da radim. I normalno kao i uvek odlučim da idem kod baba Dostane po savet.

Boga mi kaže Dostana ne valja ti poso. Koje crne dve kutije? A sta da činim Dostana, pitam je. Idi kući kaže, obuci jedne gaće i ne skidaj ih dvajes dana. A onda sastruži sa njih sve ono što se nakupilo za to vreme i to zavij u cigaret papir i popuši.
More baba jel ti to mene zezaš, pitam je...a jesam li te kada prevarila?

Poslušah je kao i uvek. Obukoh gaće ali sa pušenjem ne prestajem. Prođe nekoliko dana pita žena jel vi osećate kako nešto neprijatno miriše. Deca kažu da a ja se pravim lud jer znam da su to moje gaće. Prođe još par dana a one gaće sve više kandišu,zabadava se ja kupam...poče onaj miris da me podseća na miris duvana.
Ma jel moguće da smrdljive gaće imaju miris duvana. Tada shvatih da je Dostana u pravu, kao i uvek. Pušio cigare il strugao sa gaća pa zavijao dobijem isto,smrad. More istog trenutka sam ustao i bacio cigare. Nikad više nisam zapalio a pušio sam punih dvadeset godina.

Što ta baba svašta zna. Danas mi se desi kad stanem pored nekoga da osetim neprijatan miris. Mnogo mi žao tog čoveka jer znam da se trudi da ostavi cigare