Neke moje glupe,tuzne...

Prica o nezeljenoj

Objavljeno 14.08.2009. u 12:48, autor: zeljena

Zeleno stablo posadise
u vrt pustosi...da se susi...
Istekose godine nevine
u brzacima voda...
gde se po zici hoda...
Prvo je opio,a onda popio
otpor njen,sve do dna
i potade ona nezeljena zena!
I milovase ruke te
kamenim prstima njeno lice,
dodir ko prolaznost hladan,
a zivot-gladan.
Odose neznosti
u niti nepovratnih noci
i nikada vise nece doci.
Popijena suza,reci nestale.
Prazna do dna miluje sate pomahnitale...
Pokidane veze,smrskano secanje...
bese kasno za vracanje
i bojeci se istine,podmece cutanje...
Pepelom zatire tragove obmane
koji zelese da je sahrane.
I pucaju reci,al ne pada glava,
a mir na jastuku umesto nje spava.
Gde mi je mesto???
Pita se cesto....
A kameno srce bez sluha
Nije za nju imalo duha....
I razljucene godine prolaze,
izgara poklonjeno vreme, ko breme...
Ponestalo i smeha i placa,
al ona bese jaca!
I gomila godina i masa uzasa...
Al sapat skrivenih vila
tajna je njenog postojanja bila...
Nije prestala da veruje u cuda
tajanstvenog neba
mozda bas tako treba...
I sat njen vec otkucava svoje,
al kolko do mora i okeana
ostaje njenih buducih dana...
Jos jedna godina prolazi...
i nova trava...i psenica zavila zrno...
Ne!!!Nije sve tako crno...
Dal ironija il nesto slicno???
To usud toci pitko vino
u pehar zlatni izliven fino.
I probi se ljubav kroz zavesu sudbine
najzad i njoj sunce da sine...
I nek Bog oprosti grehe njene,
jer duga joj pise opravdanje.
I pisace i brisace bezimeni
kad od nje ostane secanje.
Sada sve znamo,a ne znamo nista
i dobro je sto je tako,
jer kad kraj dodje i ljubav prodje
ogradice se opet kao plast sena
i postace....bezimena...
nezeljena zena!!!!

Z N A S L I ???
Objavljeno 26.11.2009. u 16:50, autor: zeljena

U tvojoj glavi leprsaju price...
Jedna od njih me privukla snazno.
Znala sam tada da voleo si nju,
Al to mi onda ne bese vazno!

Dadoh ti se odmah ,bez razmisljanja
I dusu i telo.Sve prvog dana!!!
Saputao si mi da me volis
I tako ostadoh tvoja,al sama!

U tvoju ljubav sigurna nisam
Iako mi govoris da sam ti sve!
Al znamo dobro i ti i ja
Kada nas ne bude,to bice zbog nje.

Prljave igre ne zelim da igram
To mi je ispod casti i dostojanstva,
Ne mogu ko ona da se svakom dam
Ni za kakva blaga i bogatstva!!!

Al dobro poznajem takve zene
Nije ih briga za tebe i mene,
Kad nama rec il suza zagrca,
Tad njoj je toplo oko srca!!!

Ne zelim zbog nje da mucim sebe,
Al boli sto ti ne zelis shvatiti
Kad jednom budem otisla od tebe
Znaj nikad se vise necu vratiti!!!

Ostace ti od mene ove pesme,
Prve i poslednje koje sam pisala.
I tek kada budes bio sa njom
Bice ti jasno,kolko sam volela...

I jednog sivog sumornog jutra,
Kad vidis profil u crnoj boji,
Nemoj me uzalud traziti nikad...
Znaj da zeljena vise ne postoji....

P R E Z I R E M
Objavljeno 04.12.2009. u 15:01, autor: zeljena

Prezirem ljubav iz koristoljublja,
Lazna obecanja
Uzaludna nadanja....
Prezirem zlatan vrc gneva
I kad se ne sneva,vec pati...
Prezirem nametnute boli
I kada se lazno voli!!!
Prezirem prikrivene pozude i strasti,
Hvalisave,savrsene ``dame``!!!
Prezirem zavist,lazna prijateljstva
I prljave igre
te pokvarene zene!!!
I kurrve kad se prave postene!!!
Prezirem tebe sto si sa njom!!!!
Prezirem tugu,kada mi melje kosti...
Al najvise od svega
Prezirem sebe
Sto se vec jednom ne okrenem
I zauvek odem od tebe!!!!

27.01.2010

Na prvi severac
Iz tvojih grudi
U ruke ti stavljam
Koplje i mac!
Ma seci i bodi,
Pa neka boli...
Ja svesno sada
Zrtvujem sebe...
To moze samo
Ko iskreno voli....
I gledam kako
Pokriva me
Plastom zaborava
Neumitni mrak...
Neka mi srce
Ne krvari vise!!!!
Zauvek cu ga okovati
U ledeni led!!!!
A tebe zbog toga
Sto te volim,
Ne mogu pustiti
U moj umrli svet!!!

27.01.2010

Danas je umrla ljubav moja...
Zauvek u nepovrat nestala je!
I opet me na isti nacin boli...
Samo jos jace...i drugacije...

I nemo placem bez glasa u sebi,
Jer ako zaplacem,plakaces i ti...
A volim te toliko da ne zelim
Ni svojom suzom da te povredim....

27.01.2010

Neka mi zima
Vec jednom napusti kosti!!!
Dan za mene
Vise nece postojati...
Ma zaturicu negde
Sve moje snove...
I u plast noci
Sebe umotati...
Do kraja zivota,
Za tobom tugovati...
I sama svoju
Samocu samovati...

27.01.2010

Gledam...
Ko uzarenu neman
Sudbinu
Kako mi ponovo
Nazdravlja
Iz salona nepravde...
I umesto da te mrzim,
Ja ti za rastanak
Palim svecu za srecu!!!
Nek gori....
Vecno
Na grobu moje ljubavi!!!
Neka je niko,
Nikada,
Ne ugasi!!!

28.01.2010

Sastavismo nekako
Jos neki dan...
Ali odavno,
Jos dugo pre toga
Odleteo je nas san!
Umesto istine,
Podmetnuo si cutanje.
Ne zelim vise o tome!!!
Kasno je sad za vracanje!!!
Prastam ti sve.
I uz miris tamjana
Slavim postojano.
Odlazim dostojanstveno...
Ne trazi me!!!
Oci ne vlazi
Spirajuci uspomene
Ljubavi izgubljene.
I ne brini!!!
Opstacu ja!!!
Sama!!!
U ovom kavezu od zice
Pravljenog za mene
I za ptice...

29.01.2010

Ja nikada vise
Necu ploviti rekom ljubavi!!
Al za spasenje
Duse tvoje izgubljene
Do kraja zivota cu se moliti!
Znaj,zatvoricu usta,
Ali cu progovoriti
Kroz zvezde.
I reci cu ti
Slati po andjelima!
A ti neces prepoznati
Da su te poruke
Pisane iz moje ruke...

29.01.2010

Crna mi rupa
Zjapi umesto srca!
Kroz nju siba vetar ledeni...
Umrlo je!
Gle,vise ne kuca!
Umrlo je
Za minut cutnje jedini...
Dok prisutan
Potmuli bol rastace,
Stezem umrlo srce
Da ne pukne ovoga trena...
Nadamnom jato
Crnih gavranova gace!!!
Ako te vec tako lako
Pustam da odes,
Zasto sam onda zaboga
Sva u crno zavijena???

22.06.2010
SVETLOST I TAMA


Kroz svetlost prolazimo kada dolazimo,
U svetlost idemo i kada odlazimo.
Svetlost i tama su znak da postojimo,
Ne treba te tame da se bojimo.

Ponekad i meni tamni dani dodju,
Pa jedva cekam kad ce da prodju...
Dusa mi vec navikla na bič sudbine,
Pa znam da će tama kad tad da mine.

Ne znam gde se dedoše svi snovi moji,
Dal u toj svetlosti nešto bolje postoji?
Otegli se tamni dani ko da su večni,
Dal sutra ćemo opet misliti da smo srećni?

I plovim i dalje na brodu punom dusa,
Gde niko nikoga nikada ne slusa...
Ponekad poželim da odem od svega,
Al nemam srca da ostavim njega....

23.06.2010


TI
Još jedna besana vlažna noć,
Napolju lije dosadna kiša.
Dal čujes kroz tamu vapaj moj,
Ne može srce da se stiša...

Šetas se slobodno kroz moje misli,
Hraniš me snagom svoga duha,
Za ceo moj zivot i sva osećanja,
Još jedino ti imas sluha.

Uljuljkujes me pričama lepim
I progoniš moj plač i nemoć,
Pa zašto noćas ode od mene
Daleko u mračnu hladnu noć.

Mozda i sedim na napukloj grani
Al nemoj me ti u bezdan baciti,
Budem li morala živeti bez tebe
Moja ce duša zauvek umreti...

Nek tuga otece sa kapima kiše...
Al ja te volim sve više i više....

ISTINA


Skupljala se duboko u grudima
Sva čeznja dugih godina,
Sve ljubavi sanjane ,nedosanjane...
Sve zelje prazne postelje
U jednu se izlile,
Oko tebe svile.
Svi neostvareni snovi,
Ko bedem visoki zidovi,
Poruseni,preskočeni...
U ljubav moju pretočeni...

PONEKAD


Ponekad se rasplinem,
Pa samo pozelim
Da ti usne usnama dodirnem...

Ponekad se opustim,
Pa samo pozelim
Da ti se cela prepustim...


Ponekad ne pazim,
Pa samo pozelim
Da se ko beba mazim.

Ponekad se uzbudim,
Pa samo pozelim
Da te ljubim i ljubim...

Ponekad se rasplacem,
Pa samo pozelim
Da mogu da prestanem...

Ponekad se uplasim,
Pa jako pozelim
Da te nikad ne izgubim....

KAVEZ


U mračnoj sobi,bez tračka sunca
Postoji kavez...u njemu ptica mala.
Na kavezu širom otvorena vrata,
Ali da pobegne na vreme,ona nije znala.

Sad nije ni sigurna da želi slobodu
Iako ta tama do smrti guši je
Sanjari tako izmedju hajke i bajke
Zna da sloboda za nju preskupa je.

I živi ona svoj mali život
Ranjenog srca i umorne duše
A snovi o slobodi o kojoj sanja
Jedan po jedan lagano se ruše...

Zna ona kako bi lako mogla
Slobodno odleteti i otići
Al bude li raširila svoja krila
Boji se da će joj ispasti ptići...

RUKE


Ruke mi neke
Bliske,a daleke
Dodir im ko svila
A ja kao vila
U njih se upila
Pod njima izvila
Ko ruza otvorila
S tobom se stopila
U tebe utopila
Pa mirno usnila........

Svet

Stvorio si novi svet za nas
Citavu neku novu planetu
Ko Adam i Eva sami na njoj
U nekom nasem prelepom svetu.

Tu sunce nikad za oblak ne zadje
A ljubav se umesto vazduha dise
Tu dusa se smirajem svojim hrani
Tu srcem se mesto olovkom pise.

Tu znam da me niko nece povrediti
Jer osecam sigurnost sama uz tebe
I mastu i snove ti mogu prepustiti
Samo tu mogu imati tebe kraj sebe.

Kako su prazni dani bez tebe
Sati se vuku ko godine duge
Znam da i ti sad mislis na mene
Srce me boli od silne tuge...

Kako su tuzne noci bez tebe,
Kad budna docekujem siva svitanja,
Dok suze se mesaju sa kapima kise
Kroz glavu mi prolazi milion pitanja...

Sa kim se budis,pored kog lezes
Dal ti je dodir mekan i nezan,
Da li si sretan,da li se smejes
Il si ko i ja nocas setan???

Kakve li su ti oci duso moja,
Dal u njima ponekad suza zablista,
Al ono sto sigurno znam o tebi
Da ti je dusa nezna i cista...

Tvoj glas ja nikada necu cuti
Mastacu o tome koje je boje,
Ja ne znam cak ni da li postojis
Il plod si samo maste moje...

Napisacu ti nocas ljubavnu pesmu
Jer silno zelim da kazem tebi
Sve tajne srca i duse moje
Ono sto nikome smela ne bi.

Ja nisam znala ni da postojis
U moj si zivot nepozvan dosao
I ni ne slutis koliko mi je drago
Sto nisi kroz njega samo prosao

Prijatelj,ljubavnik,voljeno bice
Znam da se ti svidjas bas svakoj zeni
Ponekad pomislim da samo sanjam
Da srce si svoje poklonio meni.

Napisah ti nocas ljubavnu pesmu
I evo sad je poklanjam tebi
Jer u ovaj deo moje duse
Ja nikoga drugog pustila ne bi.

Pogled mi luta negde u daljinu
Znam da si negde tamo,
Žalim sto nismo mnogo blize
Da jedno drugom se damo...

Osećaš li noćas moju čeznju
I kako te srce želi???
Znam da bi i tebi sada prijali
Poljubci strasni i vreli.

Ruke ti klize po telu mome
Dok vrat mi ljubis strasno,
Nabrekle grudi se pripile uz tebe
Evo već uzdišem glasno...

Skidam sa sebe i zadnji komad
Odeće koja me steže
Uzmi me odmah samo požuri
Sve mi je teže i teže....

Gola se tela u jedno splela
U najlepšem ritmu se njišu
Zajedno stižemo do vrhunca
I zadnje se stvarnosti brišu...

Pogled mi luta negde u daljinu
A napolju samo tama...
Žalim sto ovo samo je san,
Jer noćas sam kao i ti sama....

Noćas me nesto tuga steže,
A suze same niz lice lete,
Noćas sam sama kao nikad
Dok tuga svoje mreze plete.

Nisam je zvala,al eto tu je,
Tek da me podseti da postoji
Znam da ce već jutrom otići od mene
Žena ko ja se tuge ne boji.

Noćas sam nežna,ranjiva žena
Nisam ko ona sto sad je gledaš
Noćas mi treba rame tvoje,
Što nisi tu kada mi trebaš?

Maštala je Ana
Da postane dama,
Mislila je to je lako,
Pa se poce šminkat sama.

Namazala Ana usta
Crvenim karminom
-Jao što mi lepo stoji,
Smatraće me finom!

Našminkala Ana oči
I obrve male.
-Sad sam prava lepotica,
Sa mnom nema šale.

Na noktiće stavila je
Lak crvene boje,
Divila se sama sebi:
-Baš mi lepo stoje!

Zanela se mala Ana
Nije čula vrata,
Pa je jadna poskočila
Kad zagrme tata.

-Šta to radiš crna Ana?
Ubiće te mama!
-O tatice zar ne vidiš?
Sad sam i ja dama.

Kada me jutro jednom ne probudi
Beležeći jedan sasvim običan kraj,
Volela bih da tada mogu da biram
I da to bude baš mesec maj.

Neka to bude u jutro rano
Neka golgota svoj pokupi danak
Tada će i snovi da se zaokruže
Kad odsanjan bude majski uranak.

Izbrojaću tada sve godine izgubljene
I dići cu zavesu koja me umotala
Sivilom teškim dušu pritiskala
Korake sanjane tamom sputavala...

Ostaviću ti ovde pun kofer uspomena
Bez prtljaga ću poći sama sa sobom
Jedini put gde cu otići bez zbogom
Jedini put gde se ide sa Bogom.

Popijena suza...
Ranjeno srce...
Reci nestale...
Od mene odustale...
Slike izbledele...
Drugoj odletele....

U jednoj dugoj noći,
Satkanoj od čuda,
Izručila sam se na dlan
Tvoje znatiželje.
Misli se dodirnuše,
Sudbine prepletoše
I ljubav nam izatkaše
Nebeske prelje.

Čedan u svojoj mahnitosti
Velikih vidika,
Pomogao si mi
Da te lako prepoznam.
Nedosanjana budućnost
Nas učini jakim,
Dok mirisi isparelih sećanja
Pokrivaše polako dan.

Osećam kako me nežno
Skrivaš u svojim nedrima,
Da me ne dotakne
Ni vetar ni sunce.
Da niko ne nasluti
Naša davanja i uzimanja,
Da niko mi sem tebe
Ne priviri u srce.