Šta 'oćeš?

Heo ne hteo moraš u Opštinu po državljanstvo. Zakon hoće da svaki čas dokazuješ da si državljanin jedne te iste zemlje. Ili misle da sam se predomislio ili im je stalo da od takse popune budžet? Nisam još uvek siguran šta bi moglo biti?

I eto mene u redu ispred opštinskog šaltera po ko zna koji put da dokazujem da sam državljanin ove zemlje. Nekako i dočekah al' taman kad htedoh da otvorim usta sa druge strane me dočeka neljubazni glas,mlade šalterske službenice: "šta 'oćes?". Uplaših se od povišenog tona a na "ljubaznost" sam navikao. Rekoh po šta sam došao i odmah me sačeka novo pitanje: "da li si uplatio taksu". Nisam,rekoh...."onda idi uplati i skloni se bre sa tog šaltera zar ne vidiš da će taj čiča iza tebe da rikne". Stvarno iza mene stoji starina...došo i on posle toliko godina da dokazuje da je građanin ove zemlje. Šta ću odoh i platih.

Pričam Maki kući kako me "ljubazno" dočekaše a ona kaže baš mi drago što je tako bilo.
Praviš se da si zaboravio ko je lepotica sa šaltera. I stvarno setih se. Nedavno beše, pred ove zadnje izbore, ista ta došla pred moja vrata. Došla da me ubedi da glasam za njenu stranku. Delila olovke i upaljače,bila vesela i nasmejana. Još mi kaže vi ste mnogo simpatični vama dajem dva upaljača. Ode ona a Maki će meni, platićeš ih kad tad. U ovoj zemlji niko nije nikada nešto džaba dobio. I bila je u pravu, lepa devojka dobila posao al' me je sačekala da mi naplati ona dva kresiva. Priznajem,glasao sam tada za njih al' više nikad. Čekam ih da ponovo dođu pred moja vrata, ostala mi ona dva upaljača, moram da ih vratim,neću da dugujem nikome ništa.