Bombonjera

Pre neko veče slavili smo mali jubilej uz prisustvo najdražih prijatelja i rođaka.
Nekako se potrefi da baš u isto vreme dođu svi sa osmehom na licu po nekim cvetom i lepo upakovanom bombonjerom i flašom pića za mene jer svi znaju da ja ne mogu iz kuće dok ujutru uz kafu ne popijem čašicu šljivke, čisto da mi krv procirkuliše. U onoj gužvi a zbog velike vrućine žena na brzinu da se bombonjere ne bi rastopile odmah ih stavi u frižider.
Veče je bilo predivno,malo se pojelo,popilo a i zapevalo...

Sutradan me zove komšija na kafu,ženi mu rođendan,valja se. Prihvatam poziv,red je. Žena kaže da ponesemo jednu od onih bombonjera....može, zašto da ne,dobra mi komšinica, zaslužuje. Otvori frižider i dade je meni u ruku dok se ona očešlja. Uzeh ja onu bombonjeru al' mi se nekako učini čudna,baš teška. Jesi li ti ženo sigurna da su ove mombone prelivene čokoladom,nešto mi nobično zveckaju. Znatiželjna žena odmah mora da proveri,skide onaj ukrasni papir a na kutiji piše "posrebreni komplet za torte"

Opomena stigla baš na vreme. Manir dobrih domaćina je otvoriti poklon i zahvaliti se odmah al' eto zbog gužve ispade tako. Zakopka i mene da pogledam one flaše sa pićem. Bože kako sam se obradovao kad sam na jednoj flaši viljamovke video godinu proizvodnje 1988. Arhivska a otišla bi nekom na slavu.

Hvala Bogu da postoje telefoni pa se odmah zahvalih svima,naravno da su svi razumeli zato i jesu prijatelji.
A zašto sam ja ovo napisao. Pre nekoliko godina svratim u prodavnicu da kupim flašu vina jer sam to veče išao prijatelju na slavu. Igrom slučaja, nemajući gde da zapišem telefon majstora koga sam usput sreo ja ga zapisah na vinskoj etiketi.
Eto ta ista flaša posle nekoliko godina vratila se meni ali od sasvim drugog čoveka.
Nije kome je rečeno nego kome je suđeno

Primetio sam gde god da sam pojeo sarmu da se razlikovala po ukusu. Upitane za recept domaćice su mi davale skoro isti a razlika je bila samo u količini upotrebljenih namirnica. Da ne grešim dušu, većina su bile fantastične a ostale odlične.
Međutim u meni je postojala dilema koju sam morao da razrešim. Gledajući moju suprugu kako uvija sarme shvatio sam da taj različiti ukus proističe iz onog finog uvijanja sa kojim se trudi da joj sve budu iste veličine. Ali pri tim prefinjenim pokretima primetio sam na licu blagi osmeh i shvatio da su joj misli negde... Od tada sam,onako u šali počeo domaćicama da postavljam isto pitanje o čemu su razmišljale dok su uvijale sarme, kad su ovako dobre. Dobijao sam veoma interesantne odgovore. Ti fini pokreti uvijanja vodili su ih mislima do ćerke koja se nalazi na školovanju u inostranstvu,sina u vojsci,na brata koji živi i radi na Novom Zelandu,na sestru koja treba da se porodi a ostala je u bivšoj republici,na oca i majku koji zbog starosti ne mogu da im dođu na slavu.............

Na zadnjoj slavi postavih isto pitanje domaćici. Šeretski se nasmejala,kaže to moram da ti šapnem i nagnu se do mog ramena.... kadu uvijam sarme zamišljam da dodirujem mog muža za "ono" mesto i prasnu u smeh. Smejem se i ja a oči mi padoše na one dve velike sarme u tanjiru......pogledah u nju pa u muža joj a kroz glavu mi prolete pitanje, ako su ove dve sarme asocijacija na ono što mislim,koliki li je tek.............mašala

Ko kaže da voli više od mene seks? Nema nikoga na ovom svetu ko ga voli više. Ne sujmnjam ja da ima onih koji to bolje rade,ima i skidam im kapu ali ne dam nikome za pravo da kaže da ga voli više...i kako reče pesnik Mika A:

"Ja,bre,kad volim,brate,
padaju zvezde na krovove
kao bele dudinje
i plivaju mnoge lađe po Tisi"

A kako i da ga ne volim kad živim u zemlji sa najlepšim ženama na svetu.Ulicama moga grada šetaju samo lepe žene...i opet neizbežni Mika:

"Cvetovi su otvorili
svoje bele usne.
Oni šapću u sumrak
mirisavim glasom:

Možda si ti seme
koje sanja da je čovek.
Čekamo te da dođes
opet među cveće..