Eliksir mladosti

Stojim juče u redu da platim struju i prisustvujem slučajnom susretu dva penzionera...vidi se, stari prijatlji,raširili ruke pa tri puta u obraze, onako, srpski.Kaže jedan...prijatelju moj dragi, kolko to godina prođe od kad se videsmo zadnji put?... Čini mi se cela večnost, odgovori, ne mozeš da biraš, život te vodi kako on hoće.Pa onda raspredoše kako ti je ovaj, pa onaj a jel ona još uvek živa... Boga ti sta mu bi, bio mlad čovek i tako ređase ...

Nego kaži ti meni, druže moj, kako to da se ništa ne menjaš,isti si kao kad sam te video zadnji put....ovaj se smeška uzvraća komplimentom...to mi ti kažes lolo moja,gledam te pa se mislim, kao to da još nisi izašao iz četrdesete. Boga mi,sloziše se obojica, to možemo da zahvalimo samo našoj Vladi.
Kako nam zamrzoše penzije prestadosmo da krkamo šnicle i svinjsko pečenje, brate mili ja pređoh na povrće i po malo belog mesa. priča jedan. Pritisak mi spade,holesterol u granicama,šećer me više ne muči i ja nekako počeh da se lepše osećam, priča onaj drugi pa onda ajde malo u šetnju i vidi nas dvojicu ko dva momčića.
Stalno kukaju kako velike pare izdvajaju iz budzeta za nas a sad čujem da postoji mogućnost da nam smanje penzije a meni da ti kažem milo,produžice mi život još za koju godinicu. Ako brate i blitva i zelje su slatki kad možes da ih gledaš odozgo a ne odozdo...oni nastaviše pricu a ja platih račun i odoh dalje al' se nešto mislim kako su u pravu obojica i kako smo mi srećna zemlja, izmislili smo eliksir mladosti, samo što još uvek to ne znamo....


Mnogo sam voleo svoju baku,uvek je se rado setim. Svako ko ima žive baku i deku neka ih još danas poseti,pozove telefonom, možda ste im potrebni, možda im treba vaša pomoć a možda će biti zadovoljni samo vašim dolaskom...setite se kad ste bili mali...

Pre neko veče slavili smo mali jubilej uz prisustvo najdražih prijatelja i rođaka.
Nekako se potrefi da baš u isto vreme dođu svi sa osmehom na licu po nekim cvetom i lepo upakovanom bombonjerom i flašom pića za mene jer svi znaju da ja ne mogu iz kuće dok ujutru uz kafu ne popijem čašicu šljivke, čisto da mi krv procirkuliše. U onoj gužvi a zbog velike vrućine žena na brzinu da se bombonjere ne bi rastopile odmah ih stavi u frižider.
Veče je bilo predivno,malo se pojelo,popilo a i zapevalo...

Sutradan me zove komšija na kafu,ženi mu rođendan,valja se. Prihvatam poziv,red je. Žena kaže da ponesemo jednu od onih bombonjera....može, zašto da ne,dobra mi komšinica, zaslužuje. Otvori frižider i dade je meni u ruku dok se ona očešlja. Uzeh ja onu bombonjeru al' mi se nekako učini čudna,baš teška. Jesi li ti ženo sigurna da su ove mombone prelivene čokoladom,nešto mi nobično zveckaju. Znatiželjna žena odmah mora da proveri,skide onaj ukrasni papir a na kutiji piše "posrebreni komplet za torte"

Opomena stigla baš na vreme. Manir dobrih domaćina je otvoriti poklon i zahvaliti se odmah al' eto zbog gužve ispade tako. Zakopka i mene da pogledam one flaše sa pićem. Bože kako sam se obradovao kad sam na jednoj flaši viljamovke video godinu proizvodnje 1988. Arhivska a otišla bi nekom na slavu.

Hvala Bogu da postoje telefoni pa se odmah zahvalih svima,naravno da su svi razumeli zato i jesu prijatelji.
A zašto sam ja ovo napisao. Pre nekoliko godina svratim u prodavnicu da kupim flašu vina jer sam to veče išao prijatelju na slavu. Igrom slučaja, nemajući gde da zapišem telefon majstora koga sam usput sreo ja ga zapisah na vinskoj etiketi.
Eto ta ista flaša posle nekoliko godina vratila se meni ali od sasvim drugog čoveka.
Nije kome je rečeno nego kome je suđeno

Primetio sam gde god da sam pojeo sarmu da se razlikovala po ukusu. Upitane za recept domaćice su mi davale skoro isti a razlika je bila samo u količini upotrebljenih namirnica. Da ne grešim dušu, većina su bile fantastične a ostale odlične.
Međutim u meni je postojala dilema koju sam morao da razrešim. Gledajući moju suprugu kako uvija sarme shvatio sam da taj različiti ukus proističe iz onog finog uvijanja sa kojim se trudi da joj sve budu iste veličine. Ali pri tim prefinjenim pokretima primetio sam na licu blagi osmeh i shvatio da su joj misli negde... Od tada sam,onako u šali počeo domaćicama da postavljam isto pitanje o čemu su razmišljale dok su uvijale sarme, kad su ovako dobre. Dobijao sam veoma interesantne odgovore. Ti fini pokreti uvijanja vodili su ih mislima do ćerke koja se nalazi na školovanju u inostranstvu,sina u vojsci,na brata koji živi i radi na Novom Zelandu,na sestru koja treba da se porodi a ostala je u bivšoj republici,na oca i majku koji zbog starosti ne mogu da im dođu na slavu.............

Na zadnjoj slavi postavih isto pitanje domaćici. Šeretski se nasmejala,kaže to moram da ti šapnem i nagnu se do mog ramena.... kadu uvijam sarme zamišljam da dodirujem mog muža za "ono" mesto i prasnu u smeh. Smejem se i ja a oči mi padoše na one dve velike sarme u tanjiru......pogledah u nju pa u muža joj a kroz glavu mi prolete pitanje, ako su ove dve sarme asocijacija na ono što mislim,koliki li je tek.............mašala

Ko kaže da voli više od mene seks? Nema nikoga na ovom svetu ko ga voli više. Ne sujmnjam ja da ima onih koji to bolje rade,ima i skidam im kapu ali ne dam nikome za pravo da kaže da ga voli više...i kako reče pesnik Mika A:

"Ja,bre,kad volim,brate,
padaju zvezde na krovove
kao bele dudinje
i plivaju mnoge lađe po Tisi"

A kako i da ga ne volim kad živim u zemlji sa najlepšim ženama na svetu.Ulicama moga grada šetaju samo lepe žene...i opet neizbežni Mika:

"Cvetovi su otvorili
svoje bele usne.
Oni šapću u sumrak
mirisavim glasom:

Možda si ti seme
koje sanja da je čovek.
Čekamo te da dođes
opet među cveće..

Došlo meni vreme za ženidbu. Ona koja se meni dopada ni da me pogleda. One koje mi srce neće, nasrću. Šta da radim? Ne znam? Noćima ne spavam, prevrćem se po krevetu, ćutim, uzdišem i u plafon zurim. Majka se sekira, stalno ponavlja, jadno moje dete,vidi na šta liči,prepolovio se. Otac kaže pusti bre barabu vidiš il' mu došlo vreme za ženidbu il' mora u aps. Mislih ja mislih,vidim nema drugo rešenje no da krenem kod baba Dostane po savet. Zna bre baba sve,mogla bi da bude i.....

Baci Dostana pasulj i kaže ovako. Da ideš da uvatiš jednog slepog miša. Da uzmeš od njega samo levo krilo i dobro ga osušiš. Onda čekaj noć punog meseca i kad naiđe devojka koja ti je za srce prirasla samo je pogledaj kroz krilo. Videćeš, tvojim mukama će biti kraj. Skočih da ljubim Dostanu od sreće jer znam šta ona kaže to mora tako da bude...a ona me tera od sebe...idi kaže, još jednom sam ovo isto rekla...

Kako sad da uvatim slepog miša? Pitam druga Danila ima li on kakvu ideju?... ih, reče Danilo, na pravog si naleteo,imam ja to krilo. Izvadi iz novčanika jedan brižno upakovan papirić. Evo ovde ti je krilo,upotrebi ga i odmah da mi ga vratiš, trebaće on još nekom. Sreće li moje...

Ja sam danas srećno oženjen i to baš sa onom što nije htela da me pogleda. Ako ima neko da mi veruje nek potraži Danila možda još uvek ima ono krilo?

Požali mi se juče komšinica kako ćerka nikako da joj se uda. Taman joj se učini da je našla pravog a ono ispadne ili da je oženjen ili homoseksualac. Šta ću,vidim ženu pritisle muke te joj ispričah ovu priču. Kad se žena uhvati za glavu pa na glas poče da kuka.
Pa što mi nisi to ispričao ranije. Baš nam sinoć ulete jedan kroz prozor, jedva ga isterasmo a da sam znala....odjuri žena kući, kaže evo pada noć idem da otvorim sve prozore...

A Mika Antić piše ovako:

Onda treba da se ima neko
ko je triput kumovao na svadbi
prošle jeseni

Kum ovako kaže:
"Da vračamo u domali.
Domali je prst za prsten.

To je prst za srce.
To je prst za pamet.
To je prst da sanjaš.
To je prst od raznih trava.
To je rođak od doktora"

Dođe i dan svadbe. Okupiše se gosti da obavimo sve onako što bi rekli po zaknu i običaju. A kakva bi to svadba bila da nisam "kupio" devojku. Jesam bogami i to je plaćao dukatima. Istina bio je to dogovor da rodbina i prijatelji vide da devojka vredi suvog zlata a posle su oni to meni vratili,što jes,jes. I jabuku smo skidali i devojka bacila sito koje ostade na krovu i nakonče uzimala,supu nismo jeli da nam deca ne budu slinava... više se i ne sećam šta sve nismo radili. Gosti su bili veseli,pevali, igrali,krkalo se i pilo se...

Kako se približava veče tetke,ujne,strine počeše da se sašaptavaju i smijulje. Jasno meni, čekaju one da nas pošalju u nameštenu sobu za nas dvoje. More uzvrtela se mlada a i ja jedva čekam al' nikako da se izvučemo,stalno neko odlazi, neko dolazi pa dok se ne islikasmo i izljubismo sa velikom rodbinom pa onda da mlada otpleše samo još jednu pa opet samo još jednu igru......

Taman došlo vreme da nas dvoje idemo kad eto strine Dragice. Kaže došlo do promene plana. Neki gosti ostaše, nemamo gde da ih smestimo nego u vašu sobu. Mlada će da spava sa troje dece a ti strinino samnom i baba Milunkom,sa nama će ti bude najlepše...Razdvoji smo se teška srca al' kad je za rodbinu mora se, sve....

Strina hrče, klopoće kao stara lokomotiva a baba Milunka ispušta gasove tako glasno da je i u susednim sobama čuju i svaki put kad se oglasi izgovori" "Dragice sad mi je lakše" a ova joj kaže ako još jednom to uradiš izaći ću da spavam na terasu.....i tako celu noć...a ja se pitam Boze čime sam to zaslužio, umesto da uživam ja slušam dve babe kako razgovaraju svojim guzovima...

Sutra ujutru svi me teše,baš nam je žao a mi čekali da noćas napravite naslednika....mislim se ja da sam ja čekao na vas ne bih ga nikad bilo....da je živ i zdrav već je napravljen al' za sada to je moja tajna, ne dam ja da odmah počnu da mi olajavaju ženu...

A baba i strina su odmah ujutru pitale jel ostalo nešto od onog pečenja, imamo potrebu nešto da pojedemo, krče nam creva...