Bašta.......

U uglu malog parku pored reke nalazi se restoran "bašta". Lepo ime za mesto gde je u letnjim večernjim satima grad skupljao svoju mladost. Metalni stolovi bez čaršava, rasklimane pletene stolice za koje se otimaju bahati momci.
Nervozni konobar odmah naplaćuje pivo strahujući da će neko da nestane u mraku olistalih lipa. U jednom uglu "bašte" svira muzika na koju uglavnom niko ne obraća pažnju. Momci dolaze zbog devojaka a devojke lepe kao neubrane jabuke.

Ulazi stariji sedi gospodin sa mlađom suprugom. Sve oči su uprte u njih. Subota je dan kojim oni već nekoliko godina dolaze na večeru. Sedaju za rezervisan sto prekriven belim čaršavom dok im konobar veoma ljubazno pridržava stolice.
Svi ga znamo, on je glavni inžinjer u fabrici. Dobar je čovek, doselio se negde iz preka, kako kažu moji meštani. Poslužuje im večeru a on naručuje muzici da mu odsviraju samo jednu kompoziciju,uvek istu. Pitao sam se šta mu to sviraju, meni je potpuno nepoznata i još neki koje sam pitao nisu znali. Nekako sa završetkom zadnjih nota i njih dvoje bi ustali ispraćeni našim pogledima. Taj se ritual ponavljao svake subote dok se jednoga dana kažu nije vratio u svoje rodno mesto,tamo negde preko. Prošlo je mnogo vremena od tada,zaboravio sam ja i tog gospodina i pesmu...........a onda jednoga dana na TV začujem poznate zvuke i setim se sedog gospodina....potpuno sam zanemeo , pogled mi se skamenio,zbunjen sam. Ne mogu da verujem da je muzika koju slušam hrvatska himna "lijepa naša".
Ne smeta mi ni danas, briga me, nego se samo setih kako smo bili bezazleni, kako nismo bili opterećeni odakle smo i koje smo vere. Cenili smo gospodina jer je bio dobar čovek...
Mogu samo da zamislim šta bi se desilo danas u "bašti" da neko i u šali zatraži da mu muzika zasvira tu himnu...........
Bože..........