Najlepse decije pesmice

DECA SU UKRAS SVETA

Nema sveta ni planete
Gde ne moze stici dete
Jer sve decje staze vode
Od igre do slobode

Cvece je ukras baste
Leptir je ukras cveta
A deca puna maste
Deca su ukras sveta

Decje pesme decje tajne
Sve ljubavi jasne sjajne
Nek se nek se rode
Od igre do slobode

Cvece je ukras baste
Leptir je ukras cveta
A deca puna maste
Deca su ukras sveta

Ljubivoje Rsumovic

NEMAM POJMA

Moja mama i tata
Zele biti sami
Zatvaraju vrata
Kriju se u tami

Od mene se nesto krije
Od mene se bezi
Mama kaze jos si mala
A tata zavezi

Sta se to odigrava
Medju njima dvojma
Ja to nemam pojma
Zbilja nemam pojma

Moj decko mi kaze
Necemo u kino
Idemo kod mene
Da nam bude fino

O tome se ne uci
Ni u jednoj skoli
Ja ga pitam sta mu je
Kaze da me voli

Sta se to odigrava
Medju nama dvojma
Ja to nemam pojma
Zbilja nemam pojma

JESEN

Kad pocne lisce da pada
obicno pada i mrak,
uz mrak i kisa pada
- slika jeseni jadne.
I na kraju,
uvek se jos neko oklizne
i padne!

Dusan Radovic

MRAK

Mislio bi covek
Kad pogleda mrak
Da je strasno mocan,
Da je silno jak.

To bi bilo naopako -
Al' na srecu nije tako:
Svecicu zazezi,
A mrak taki bezi.

Jovan Jovanovic Zmaj

ZVAKA

Odluka je pala cvrsta,
jos me drze bube,
kada malo jos porastem
bicu Dr. za zube.

I kod mene nece biti
onih strasnih sprava,
plombi, burgija, igala -
niceg sto je strava.

Izmislicu nesto ekstra
sto ce bol da spreci -
specijalnu slatku zvaku
koja zube leci.

Prozvaces je dva tri puta
i pogledaj cuda,
odjednom ti osmeh krase
zdravi zubi svuda!

Odluka je pala, ipak,
ovo dete moli
da ga prvo gornja dvojka
prestane da boli.

Dragana Konstantinovic

ZVEZDANI KOVAC

Kolibe evo na kraju sela,
carobnjak takve gradi,
cadjava, mrka, sa jednim okom.
Sta li se u njoj radi?!

Cuje se zveket, lupa i tutanj,
jos ce da grune mina!
Da nije tamo vestac iz price,
okiva Brku, dzina?

Ne boj se, bato, slobodno pridji,
ulazi, nije varka.
tu ces da nadjes kovaca starog,
suseda moga, Marka.

Kasno je vece, bura se sprema,
oblaci nebom jezde,
a kovac grmi cekicem teskim,
iskiva zlatne zvezde.

Eh, sada znadem zvezdanog tvorca,
tu vise nema tajne:
to stari kovac veceri svake
prosipa iskre sjajne.

Nekad je nebo tuzno i crno,
nocna pustinja prava.
Znadem i zasto, to cu ti reci:
umorni kovac spava.

Ponekad samo prosine mesec
kroz oblak lika snena.
To ti je vatra kovaca Marka,
tinja - zaboravljena.

Branko Copic

NAJMANJA PESMA

Evo najmanje pesme.
Manja je od zrna maka.

U njoj je jedan osmeh
i pismo za jednog decaka.

Ako znas ko ga salje
- sta da ti pricam dalje.

Ako ne znas ko salje
- sta te se tice dalje.

Miroslav Antic

STRANICA IZ DNEVNIKA

Nista necu da joj kazem
jer necu.
Ona je jedna neozbiljna
najobicnija balavica.

Mi stariji,
mi iz osmog razreda,
stavimo ruke u dzepove
i zvizducemo kroz zube.

Bas nas briga za te devojcice.

Nista necu da joj kazem
jer necu.
Ali ako pogleda nekog drugog,
postacu najgori djak u skoli.

Miroslav Antic

STO MU GROMOVA,
POSTAO SAM MAJKA

Morski je konjic u cudu bio.
Stomak je njega jako boleo,
kraj starog broda on se svio,
misleci da se smrtno razboleo.

Iz njegovog stomaka izadje malih,
konjica morskih citavo tuce,
i svi su na njega bili nalik.
Konjicu zalupa majcinsko srce.

Sto mu mreza i sto udica,
sto mu mora i stotinu vala,
sto mu vetrova i sto ptica!
Nije li ovo neka sala?

Sto mu ajkula i sto raza,
da ovo nije deco bajka?
Sto mu vrelih pescanih plaza,
sto mu gromova, postao sam majka!!!

Olivera Jelkic
.

SVEJEDNO

Legao Joca
sinoc u krevet.
Probudio se
jutros u devet.

Zevnuo dvaput
toga jutra
pa rek'o: - Neka,
ustacu sutra.

Dragan Lukic

STA JE DOMOVINA

Kada kraj ograde nesto izviri,
gvirne i zvirne,
zasvrbi mastu,
pa deran ne moze da se smiri,
pa baci pogled
u tudju bastu
pre nego otrci dalje niz put,
to zuto nesto
sto mami vesto -
to vam je deco
neven zut.

Kada na odzak crvenog krova
doleti nesto veliko, belo,
pa dok lomata krilima smelo
prizove male crne ptice
koje zacas prhnu sa zice,
zacas naprave piruetu
kad se spuste u niskom letu
do onog derana
sto vecno raste -
to su vam deco
rode i laste.

Kada taj deran se zaleti
ulicom svojom iz sve snage,
pa se usput u trku seti
da mu je dosta
jurke i zmurke,
lopte i igre,
pracke i maca,
pa se zavrti poput cigre,
okrene se k’o suncokret
u pravcu bakinih kolaca -
to vam je deco
decji svet.

A kad se sve to u srce sapne,
neveni zuti neotkinuti,
laste i rode,
decije zgode,
miris kolaca bakinoga
i jos puno, puno toga,
tu se scucuri i zazmiri,
pa se tek ponekad zatalasa
i nesto sapne
u pola glasa,
tiho i setno k’o violina -
e, to je deco
domovina.

Dragana Konstantinovic

DVE STVARI U JEDNOJ

Sve na ovom svetu
pesnik opevati moze.
Najlepsa je pesma
dve stvari u jednoj
kad se sloze.

Sjaj i oci, zrak i trava,
u casu kad dan pocne
da odjutrava.
Leptir i cvet, trn i noga,
ne mogu jedno bez drugoga.

Pile ide uz kokos,
cure uz curku, plovce uz plovku,
reci o njima kitnjaste
uz zvonko grlo
i olovku.

Mama ide uz tatu,
visoko glavu drzi,
ispred trce decaci,
hteli bi od oca i majke
bar malo biti brzi.

Tata ide uz mamu,
gologlav i s kacketom.
Pesma raste iz srca
i zivi
s celim svetom.

Radomir Andric

FIFI

Ovaj cas,
ovaj cas
jedan pas,
na uzici od svile,
sa noktima od lila,
s masnicom od tila
prolazi kraj nas.

Jedna zena stara
sa njim razgovara:

- Fifi, gledaj pravo,
Fifi, digni rep.
Fifi, pazi drvo.
Fifi, nisi slep.
Fifi, masnu pazi.
Fifi, lepo gazi.
Fifi, to ne njusi.
Fifi, gore usi.
Fifi, ti znas ko si.
Fifi, ne prkosi.
Fifi, jezik nize.
Fifi, hodi blize.
Fifi, ne skakuci.
Fifi, sad ces kuci.

Tako Fifi zivi
na uzici od svile,
sa noktima lila,
sa masnom od tila.
Tako zena stara
sa njim razgovara.
Tako ovaj cas
prodjose kraj nas.

Dragan Lukic

STA JE STRASNO

Strasno je kad neko place
a niko ga ne pita
- zasto place.

Dragan Lukic

Ljubivoje Ršumović


DETE

Dete nije dete
Igračka za strine i tete
Dete je dete
Da ga volite i razumete

Nećete mi verovati
I veliki pesnik Gete
Nekada je bio beba
I veoma nemirno dete

Brkati hajduk Veljko
Što je zlotvoru prašio pete
U početku je sisao palac
I bio nemoguće dete

Junaci kosmosa
Što lete na druge planete
Prvo su sedeli na nošama
A posle su seli u rakete

Dete nije dete
Igračka za strine i tete
Dete je dete
Da ga volite i razumete

DECA SU UKRAS SVETA

Nema sveta ni planete
Gde ne može stići dete
Jer sve dečje staze vode
Od igre do slobode

Cveće je ukras bašte
Leptir je ukras cveta
A deca puna mašte
Deca su
Ukras sveta

Lepe pesme tihe tajne
Sve ljubavi važne sjajne
Neka planu nek' se rode
Od igre do slobode

Cveće je ukras bašte
Leptir je ukras cveta
A deca puna mašte
Deca su
Ukras sveta

Lj.Ršumović sibirski

DECA MOGU DA POLETE

Deca mogu da polete
treba samo da se sete
treba samo da požele
da zamahnu da se vinu
kao ptice nežne bele
ka zvezdama u visinu

Da zamisle
da se sete
kuda žele
da polete

Deca mogu preko neba
na krilima lepih želja
odlučiti samo treba
setiti se prijatelja
osetiti radost šta je
radost deci krila daje

Da zamisle
da se sete
kuda žele
da polete
Rsumovic

Stihovi Ljubivoje Ršumović


VUK I OVCA

Čini mi se vekovima
vuk sa ovcom nešto ima

Kad je vidi kako pase
vuk naprosto ne zna za se

Ovca kad mu vidi oči
ni da bekne ni da skoči

Ovca ne sme da se brani
vuk se njenim strahom hrani

Ne razumem te odnose
ni zašto se ne podnose


TELEFONIJADA

Na širokom carskom drumu
Što preseca prašumu
Sreli su se beli slon
I jedan crni telefon

HALO reče beli slon
HALO reče telefon
KO JE pita beli slon
KO JE pita telefon

I tako u beskrajon

Ni komandir šumske straže
Nije znao da nam kaže
Da l' slon telefonira
Il' telefon slonira

Stihovi Ljubivoje Ršumović


UZEO SAM HARTIJU I OLOVKU

Uzeo sam hartiju i olovku
I nacrtao mišolovku
U mišolovci parče sira
I još jedno parče sira
Da miš može da bira

Oko sira sam nacrtao čamac
U čamcu upalio sveću
Da miš bolje vidi mamac
Da ne kaže NEĆU

Ali čim sam nacrtao miša
Počela je da pada kiša

Celu je hartiju skvasila
Sveću ugasila
I nije se skrasila
Dok miša nije spasila


MIŠ JE DOBIO GRIP

Miš je dobio grip
Pa je seo u džip
I prevalio put dugačak
Da ga pregleda doktor Mačak

Doktor pacijenta štipnu
Pacijent nešto zucnu
Doktor mu leđa pipnu
Zatim ga u čelo kucnu

SA MOJE TAČKE GLEDIŠTA
NIJE TI NIŠTA

To kaza
Pa ga smaza


PONAŠAM SE POPUT PAŠE

Ponašam se poput paše
Svi se samo mene plaše
Dosta mi je ove slave
Priznanja će da me smlave

To miš reče ispred mačke
Pa pobeže naglavačke
Dosta mi je veličine
I svega što hrabri čine

Hoću malo da se bojim
Da osetim da postojim
Reče mačka ispred kera
Pa pobeže u dva smera

Šta mi treba da se prsim
Drugima račune mrsim
Hoću straha da me drma
Da se tresem iza grma

To pas reče ispred lava
Pa odmagli ko mećava

Pogledajte ovo lice
To je lice kukavice
Poručite svima našim
Rešio sam da se plašim

To lav reče ispred lovca
Sav pokunjen kao ovca

Ljubivoje Ršumović


BABAROGA

Ima jedna pećina stroga
U kojoj živi baba Roga

A ja sam valjda razumete
Jedno veoma hrabro dete

Pa sam rešio upravo stoga
Da joj pokažem njenog boga

Ali valjda znate i sami
Baba Roga se krije u tami

Nosim joj limun, nudim joj krušku
Al' ona ni da pokaže njušku

Da li postoji il' ne postoji
Uglavnom, ona se mene boji.


DESET LJUTIH GUSARA

Deset ljutih gusara
Došlo u moj krevet
Jedan pao s kreveta
Ostalo ih devet

Devet ljutih gusara
Još ne znaju ko sam
Jednog sam uspavao
Ostalo ih osam

Osam ljutih gusara
Ja ih oštro gledam
Jedan pao u nesvest
Ostalo ih sedam

Sedam ljutih gusara
Pobeglo na brest
Jedan pao na glavu
Ostalo ih šest

Šest ljutih gusara
Zbrisalo u svet
Jedan se izgubio
Ostalo ih pet

Pet ljutih gusara
Lete ko leptiri
Jedan pao u bunar
Ostalo ih četiri

Gle četiri gusara
Bes u njima vri
Jedan puko od muke
Ostalo ih tri

Tri ljuta gusara
A protiv njih ja
Jednog sam zviznuo
Ostala su dva

Dva ljuta gusara
A pogled im ledan
Jedan se okliznuo
Još ostao jedan

Jedan ljuti gusar
Postao je medan
Prosto se istopio
Ostao nijedan

U svakom pogledu
Posla me je strava
Sad je sve u redu
Može da se spava

Ljubivoje Ršumović


SONG O DEMBELIJI

Sreo sam jednog deliju
Traži zemlju Dembeliju

Putuje noćima i danima
Menja vozove i lađe
I ništa ga drugo ne zanima
Sem da Dembeliju nađe

Al niko ne zna gde li je
Put do zemlje Dembelije

Sreo sam ponovo deliju
Traži zemlju Dembeliju

Teme mu već osedelo
I lice od stida krije
Ništa mu nije vredelo
Dembeliju našao nije

Kad razmisliš malo zrelije
Nema zemlje Dembelije


IŠLI SMO U AFRIKU

Išli smo u Afriku
Da sadimo papriku
Znate onu žutu
Finu ali ljutu

Jednogrba kamila
Začas se pomamila

Odmah se tu stvorila
I debela gorila

Onaj majmun sa grane
Misli to su banane

I zebra je videla
Jako joj se svidela

Grize gladni papagaj
Misli neko voće fraj

Videli smo žirafu
Misli meze uz kafu

Ni reč nisu kazali
Sve su začas smazali

Ništa nisu slutili
Pa su se zaljutili

Sad kuka pola Afrike
Zbog banatske paprike
Znate one žute
Fine ali ljute


BRAĆU NE DONOSE RODE

Jednog dana rešio moj tata
Za rođendan da mi kupi brata

Pitao je u dućanu
Gde prodaju suvu hranu
I kupus iz Srema
Al' rekli su mu nema

Tražio je u Banatu
I u jednom internatu
Obišao Crnu Goru
Ronio po plavom moru
Posetio one vode
Što somove proizvode
Gde se šaran sprema
Al' rekli su mu nema

Onda jednog lepog dana
Dođe mama nasmejana
Pravo iz porodilišta
Kao da to nije ništa
I reče sa vrata
Donosim ti brata

A tata

A tata zborit ode
Dosta je bilo bajke
Braću ne donose rode
Već ih rađaju majke

Ljubivoje Ršumović


ČISTA PESMA

On je dobar do te mere
Da se svako veče pere

Jede štrudle pije kokte
I redovno secka nokte

Za njeg nema veće kazne
Nego kad su česme prazne

Kad vidite da se puši
Znajte to on riba uši

Svi ga vole svi ga ljube
On uporno pere zube

Može puknut cela Grčka
On ne haje dok se brčka

A ko

A ko zna se
Jedno nenormalno prase


VUČE VUČE BUBO LENJA

Neko pliva u Savi
Neko radi u Rumi
Neko šeta u travi
A vuk živi u šumi

U školi ga ne vide
Nema ni maturu
U muzeje ne ide
Prezire kulturu

Vuče vuče bubo lenja
Šta će reći pokolenja
Vodio si život buran
Pa ostao nekulturan

Usta su mu snažna
Duša mu je drumska
Obećanja lažna
A ćud mu je šumska

Uvek oštro reži
Uvek budan leži
Čak i kada beži
Ka zverstvima teži

Vuče vuče bubo lenja
Šta će reći pokolenja
Vodio si život buran
Pa ostao nekulturan


GOSPODIN VIDOJE STANIĆ

Gospodin Vidoje Stanić
Spazio psa na stogu
Odmah uzeo motku
I psu prebio nogu

Gospođa Jagoda Stanić
Povikala je POBOGU
Gospodin Vidoje Stanić
Rekao je ŠTA MOGU

Gospodin Vidoje Stanić
Spazio svraku na stogu
Odmah uzeo pušku
I svraki prebio nogu

Gospođa Jagoda Stanić
Povikala je POBOGU
Gospodin Vidoje Stanić
Rekao je ŠTA MOGU

ONI BI POJELI JAJE
IZ KOGA BI POSTALO PILE
OD KOGA BI POSTALA KOKOŠKA
A KOKOŠKE SU MENI MILE

Gospođa Jagoda Stanić
Rasplete kosu plavu
Zgrabi dotično jaje
I razbi ga Vidoju o glavu

Ljubivoje Ršumović


LAKO JE PRUTU

Lako je prutu da se sokoli
Dok bije decu njega ne boli

Nije mi žao kad neki trut
Za svoje zasluge dobije prut

Nije mi žao kad pekmez kevin
Dobije prutom makar i nevin

Nije mi žao ni kad na mene
Armija pruća drenovog krene

Ali ne mogu da prebolim
Tata me bije a ja ga volim


GENERALE SILO LJUTA

Generale silo ljuta
Kad ti bude dosta rata
Svrati kući dva minuta
Da svom sinu budeš tata

Oj frizerko vešta zverko
Znam da kosa nije slama
Ipak idi šetaj s kćerkom
Ceo dan joj budi mama

Direktore lepi stvore
Okani se referata
Hajde kući pod prozore
Budi svojoj deci tata

Svet će malo da pričeka
I s frizurom i sa ratom
Dok se jedna sretna kćerka
Naigra sa svojim tatom


SONG IZ SAMOĆE

Sam kada sediš
U školskoj klupi
Neka se tuga u tebi skupi
Kome da kažeš
Šta te to muči
Kad jedan žuri a drugi uči

Istina je ovo stara
Dosadno je bez drugara
Druženjem se sreća stvara
Ne može se
Bez drugara

Sam kada stojiš
Noću na straži
Pogled ti luta i druga traži
A drug ti zvezda
Što nebo kiti
U jatu zvezda sama ko i ti

Istina je ovo stara
Dosadno je bez drugara
Druženjem se sreća stvara
Ne može se Bez drugara


SONG O USPOMENI

Ono kad smo se zbog cura bili
Ono kad su padala carstva
Ono kad smo poljupce krili
Ono beše vreme drugarstva

Protiče reka
Ostaje pena
U dnu čoveka
Uspomena

Ono kada smo derali klupe
Ono kada su pljuštale šljage
One brige naivne i glupe
ono behu godine drage

Protiče reka
Ostaje pena
U dnu čoveka
Uspomena


DUGME SLUŽI KAPUTU

Dugme služi kaputu
Asfalt služi na putu
Drug da se druži
Sunce da kruži
Sve nečemu služi

Čamac da se rekom plovi
Mamac da se riba lovi
Pesma da se lepo peva
Munja da kroz oblak seva
Molba da se nešto moli
A majka je da se voli

Ljubivoje Ršumović


U ZASEDI IZA PETNAESTE

Nije rano da saznamo sami
Šta je ono lepo što nas mami
Što nas tajno čeka pored ceste
U zasedi iza petnaeste

Kad osetiš da ti srce lupa
Kao neka vodenica glupa
Šta je ne znam ali nešto jeste
U zasedi iza petnaeste

Pa se oči nađu na mukama
Zaboraviš kuda sa rukama
Nigde mira da se noge smeste
U zasedi iza petnaeste

Nikad nije rano da se sazna
Da je prva ljubav neprolazna
Ljubav čeka požurite gde ste
U zasedi iza petnaeste


LEPA KATA

Bila jednom jedna Kata
U Perlezu blizu Čente
Lepa kao sa plakata
Pa i lepša na momente

Imala je oči plave
Original morska plavet
Nosaše ih posred glave
Tako da ti stane pamet

Imala je lepa Kata
Uz lepotu sto dukata
Pa je bila tatamata
Za sve momke iz Banata


DVA AKREPA

Dva akrepa, ni gluva ni slepa,
podjednako i ružna i lepa,
srela su se pre nedelju dana
u ulici Ljutice Bogdana.

Sve je pošlo neslućenim tokom:
muški akrep kresnuo je okom,
akrepica simpatiju vrnu —
spusti pogled u zemljicu crnu.

Za minutu ili nešto više
njih se dvoje ludo zaljubiše.
Zbunjen sam k'o pile u kučini —
šta je ljubav kadra da učini!

Ljubivoje Ršumović


AU ŠTO JE ŠKOLA ZGODNA

Au što je škola zgodna
Leči lenjost i samoću
K'o da mi je kuća rodna
Šteta što ne radi noću

Kad nisam u svojoj školi
Mene moja duša boli
Nema one družine
Da delimo užine

Au što je škola sjajna
U klupama par do para
Svaki šapat svaka tajna
Jednu novu ljubav stvara

Kad nisam u svojoj školi
Mene moja duša boli
Nema one s kikom
Koju ne dam nikom


IZA PRVOG UGLA

Iza prvog ugla
Neki đavo čuči
Neka muka čeka
Da čoveka muči

Iza prve gore
Pa u drugoj gori
Čeka neka mora
Da čoveka mori

Na životnom putu
Pa iza krivine
Čeka neka briga
Da čoveka brine

Tamo gde u travi
Cveta ljutić žuti
Čeka neka ljutnja
Da čoveka ljuti

Kad bi čovek znao
Za sve što ga čeka
Ne bi se ni rađao
U liku čoveka

Već bi bio ptica
Ili vredna pčela
Ili samo bagrem
Negde nakraj sela


DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM

Domovina se brani rekom
I ribom u vodi
I visokom tankom smrekom
Što raste u slobodi

Domovina se brani cvetom
I pčelom na cvetu
Makom i suncokretom
I pticom u letu

Domovina se brani knjigom
I pesmom o nebu
Sestrinom suzom majčinom brigom
I onim brašnom u hlebu

Domovina se brani lepotom
I čašću i znanjem
Domovina se brani životom
I lepim vaspitanjem